Dolazeći iz zapadne Evrope, mediteranskog područja i posebno primorskih krajeva, blitva je poznata širom sveta kao dvogodišnja biljka koju odlikuje niska kalorijska vrednost i izražena blagotvorna, lekovita i dijetetska dejstva na zdravlje ljudi.

Brojeći samo 19 kalorija na 100 grama povrtne kulture, blitvu karakteriše prisustvo vode, određeni udeo proteina i ugljenih hidrata, kao i gotovo potpuno odsustvo masti. 

Prvi pomeni ove biljne kulture beleže se još iz doba grčkog filozofa Aristotela, zbog čega su je kao cenjeno povrće koristili Grci i Rimljani, čak i u lekovite svrhe.

Blitva se odlično „slaže“ sa svim drugim namirnicama, predjelima, salatama i glavnim jelima. U tom domenu može biti odličan začin, drugi dodatak obroku i spektar salate u čijem zdravom i punom ukusu se neizmerno uživa.

Posebno se savetuje u režimima dijeta, kao namirnica čija su dejstva za efikasno gubljenje kilograma davno prepoznata kao odlična i značajna, ali i za veganske i vegetarijanske i ishrane dijabetičara.

Koliko kalorija ima blitva?

Blitva pripada povrću koje karakteriše izuzetno niska kalorijska vrednost, odnosno ima svega oko 20 kalorija posmatrano u 100 grama kuvane blitve, a čak podaci pokazuju da sveža biljka ima 19 kalorija. U toj energetskoj vrednosti, raspoređen je najveći udeo vode, ugljenih hidrata, proteina i vrlo neznatna količina masti.

Blitva je bogata vitaminima, mineralima i drugim korisnim materijama, koje je čine savršenim izborom za dijetetske obroke, sportiste i osobe koje aktivno vežbaju, ali i svakodnevnu konzumaciju ljudi svih generacija.

Koliko blitva ima proteina?

Proteinski sadržaj blitve nije na visokom nivou, pa je preporučljivo da se kombinuje sa namirnicama u čijem sastavu ima ih ima u izobilju. Naime, 100 grama sveže blitve sadrži oko 1,90 grama proteina. Ali, bez obzira na nešto niži nivo ovog elementa, jedna trećina kalorijske vrednosti blitve potiče od proteina.

Takođe, svakako blitva sadrži gotovo sve korisne sastojke koji su neophodni zdravlju organizma, pogoduje dijetama i vrlo je preporučljivo da se, u zavisnosti od potreba i profesionalnih preporuka, unosi na dnevnom nivou.

Koliko blitva ima ugljenih hidrata?

Ukoliko se posmatra preporučeni dnevni unos od 2.000 kalorija, u 100 grama blitve ugljeni hidrati su zastupljeni 2%, odnosno u iznosu od oko 4 grama.

Činjenica je da blitva obiluje nutritjentima, ali kada su u pitanju ugljeni hidrati udeo nije na visokom nivou.

Ukoliko se istakne i to da je prisustvo vode od 92,66 grama, blitva ima izražena svojstva efikasnog varenja hrane, bez nagomilavanja i zadržavanja u organizmu. Navedenoj činjenici pogoduje i izrazito nizak udeo šećera od svega 1,10 grama, odsustvo trans-masti i holesterola. 

Koliko blitva ima masti? 

Značajna prednost koju ima povrće kao što je blitva, jeste vrlo nizak stepen prisustva masti, koji su na nivou od 0,20 grama u 100 grama sveže biljke. Kada je u pitanju kuvana blitva, nivo masti dvostruko opada.

U pogledu strukture, najveći udeo imaju nezasićene masne kiseline koje pospešuju rad organa i krvotoka, dok su zasićene svega na nivou od 0,03 grama u 100 grama blitve, odnosno neznatno prisutne. 

Koliko blitva ima vlakana?

Blitva obiluje korisnim vlaknima, čija je uloga vrlo prepoznatljiva u pogledu unapređivanja funkcija sistema za varenje, pre svega creva i regulacije probave.

Dijetalna vlakna u svežem obliku blitve kreću se na nivou od oko 1,60 grama u 100 grama namirnice.

Kako sam naziv sugeriše, u pitanju su korisna vlakna koja sprečavaju zadržavanje i taloženje hrane u organizmu, utiču na snižavanje nivoa holesterola i čine metabolizam bržim, zbog čega je blitva važna za svaki tip dijete.

Uticaj blitve na zdravlje

Vitamini, minerali, aminokiseline, vlakna i antioksidanti, značajan su izvor zdravlja i vitalnosti organizma u svim režimima ishrane.

Bogat sadržaj nutritijenata stvara korisne materije čija blagotvorna dejstva se prepoznaju već sa prvom konzumacijom povrća, bilo u svežem ili obliku začina, salate i dodatka ishrani. Blitva predstavlja povrće koje ima jedan od najvećih udela vitamina A, i to od 6.116 IU jedinica. Sadrži i kompleks B, zatim K vitamina, kao i 30 miligrama vitamina C u 100 grama povrća, dok je udeo E vitamina nizak.

Zahvaljujući značajnom prisustvu materija koje stvaraju snažan imuni odgovor, navedeni balans obezveđuje 35% potrebnog dnevnog unosa C vitamina. Kompleks B vitamina u oznakama B1, B3, B5, B6 i B9 zadužen je za razvoj i pravilne funkcije ćelija, dok je K vitamin jedan od glavnih regulatora sistema krvotoka i tromboze.

Blitva utiče na smanjenje rizika od pojave bolesti očiju, pogoduje dijabetičarima zbog prisustva vlakana i niskog sadržaja šećera, sprečava pojavu anemije, hemoroida, simptoma gihta i mnogih drugih problema.

Prisustvo K vitamina je čak 700% od preporučenog unosa, što čini blitvu vrlo bogatom ovim korisnim sastojkom. Minerali karakteristični za blitvu su: kalcijum i kalijum, magnezijum, natrijum, fosfor, gvožđe i manji udeo bakra, mankana, cinka i selena.

Najznačajniji udeo u blitvi ima 379 miligrama kalcijuma i 51 miligram kalcijuma, kao i 81 miligram magnezijuma, zatim 46 miligrama fosfora i 2 miligrama gvožđa. Navedeni minerali imaju značajnu ulogu u jačanju kostiju, zglobova i mišića, kao i unapređivanja funkcija svih ćelija, tkiva i organa.

Blitva snižava nivo holesterola, reguliše funkcionisanje krvotoka, sistema za varenje, a nezamenjiv je obrok ili dodatak jelu u režimama dijeta.

Uticaj blitve na kilažu

Zahvaljujući nutritivnom sastavu koji daje svega 19 kalorija konzumacijom 100 grama sveže blitve, jasno je da se radi o namirnici koja je pre svega zdrava, korisna i potrebna organizmu. Kako ima samo 1,10 grama šećera, u kombinaciji sa neznatnim unosom masti i masnih kiselina, blitva se preporučuje ne samo u dijetama, već i sportistima, osobama koje aktivno vežbaju, kao i svim onima koji posvećuju pažnju unosu zdravih namirnica u organizam. Blitva ima pozitivna dejstva na mršavljenje koje daje brze, efikasne i vidljive rezultate, posebno zbog visokog stepena prisustva dijetalnih vlakana i vode. 

Vlakna su zadužena za ubrzavanje metabolizma, sprečavanje zadržavanja hrane u organizmu i lako varenje, zbog čega ne dolazi do gojenja i stvaranja masnih naslaga. Takođe, zeleno povrće sa listovima, kao što je blitva, konzumira se najčešće u svežem ili kratko kuvanom obliku, radi održavanja nutritivnog balansa, ali i zbog toga što se prokuvavanjem eliminišu eventualne prisutne masti. Posebno se preporučuje unos blitve nakon realizovanog treninga, ali svakako može biti nezaobilazan deo svakog obroka, jer se odlično kombinuje sa drugim povrćem i mesom. Važno je istaći da se radi o biljnoj kulturi koja je bogata omega 3 korisnim masnim kiselinama, flavonoidima, alfa i beta-karotenom, luteinom  i srodnim antioksidantima, kao izvora hranljivih materija za sve generacije ljudi.