Dijeta za decu je reč koja se sve više pominje i pretražuje na internetu.  To je jasan pokazatelj da mnoga deca imaju problem sa viškom kilograma. Gojaznost kod dece se može nazvati epidemijom koja se preselila iz zapadnog sveta. Na naše prostore je došla uporedo sa ekspanzijom brze hrane i drugih nezdravih oblika ishrane. Problem gojaznosti kod dece treba shvatiti veoma ozbiljno. Velika je verovatnoća da deca koja su imala višak kilograma u detinjstvu i ranoj mladosti, taj problem prenesu i u odraslo doba. Zato je potrebno sa dijetom za decu krenuti što ranije jer svako odlaganje problem čini sve većim i ozbiljnijim.

Kada kažemo dijeta za decu, tada ne mislimo na restriktivan režim ishrane koji važi za odrasle osobe. Dijeta za decu podrazumeva pažljivo odabran i izbalansiran jelovnik koji pomaže da se dečiji organizam dovede u sklad sa telesnim razvojem. Pri tome i roditelji i deca moraju da shvate da ovaj put nije ni lak, ni brz, a da dijeta kod dece nema za cilj brzo mršavljenje. Naprotiv, to je proces koji traje i ako se pravilno sprovodi predstavlja dobru osnovu za usvajanje zdravih navika u ishrani za ceo život.

Dijeta za decu mora početi u pravom trenutku

Prema raspoloživim statističkim podacima, dece sa viškom kilograma ima u svim starosnim dobima. Problem se javlja već u predškolskom periodu a dobija na ubrzanju kada deca krenu u školu obzirom da im je tada dostupnija tzv. brza hrana koja se konzumira kao užina i često zamenjuje i glavne obroke, poput doručka i ručka. Potrebno je da se krene sa dijetom za decu na vreme. Tada su dobre šanse da se problem saseče u korenu a deca nauče pravilnom i zdravom načinu ishrane.

Kada je u pitanju starosna dob, problem gojaznosti se javlja u svim uzrastima. Javlja se kod dece predškolskog uzrasta i školske dece od 7 do 9 godina. Takođe, i kod posebno ugrožene starosne grupe dece od 10 do 14 godina i adolescenata od 14 do 18 godina. Naime, problem gojaznosti u pubertetu je posebno izražen. Sa sobom nosi rizike od pojave određenih bolesti kao što su bolesti srca, osteoartritis, dijabetes i mnoge druge.

Dijeta za decu mora se voditi pod strogom kontrolom nutricioniste, lekara i roditelja

Pri tome, roditeljska uloga u procesu sprovođenja dijete za decu je od izuzetne važnosti. Bez roditeljske kontrole i podrške, nijedna dijeta za decu neće dati dobre rezultate bez obzira na lekarsku pomoć. Navike u ishrani prenose se sa roditelja na decu i zato odgovorni roditelji moraju pomoću svojoj deci. Za početak od korigovanja svoje ishrane pa sve do zajedničkog usvajanja novih, zdravih navika kada je hrana u pitanju.

Pored sprovođenja dijete za decu koju prepiše nadležni lekar ili nutricionista, veliku ulogu ima i fizička aktivnost dece. U ranijim vremenima deca su bila mnogo fizički aktivnija i kada se nisu aktivno bavila sportom. Danas je situacija potpuno promenjena. Deca se sve više vremena provede uz televizore, računare, mobilne telefone. Čak se smatra da upražnjavanje određenog sporta dva do tri puta nedeljno više nije dovoljno za pravilan fizički razvoj dece.

Roditelji deci treba da obezbede zdrave obroke i užine i postaraju se da imaju dovoljno fizičke aktivnosti u toku dana. Kada se sprovodi dijeta za decu, treba imati na umu da decu ne treba opterećivati brojem kilograma i naglim promena u ishrani. Sve mora ići postepeno i u skladu sa dečijim razvojem. Treba primenjivati one dijete za decu koje uključuju sve preporučene nutritivne dnevne vrednosti u skladu sa njihovim godinama. Medicinska dijeta za decu i optimalna dnevna fizička aktivnost su siguran put ka rešenju problema dečije gojaznosti.

Medicinska dijeta za decu

Medicinska dijeta za decu sprovodi se pod nadzorom lekara ili nutricioniste uz savesnu roditeljsku podršku i kontrolu. Termin medicinska dijeta je naziv koji se koristi za ishranu osoba koja se pripremaju za operaciju i usled toga treba da izgube višak kilograma. Ozbirom da je reč o veoma delotvornoj dijeti ona je počela da se koristi i među zdravim ljudima koji žele da oslabe.

Sa medicinskom dijetom može se izgubiti dosta kilograma za kratak vremenski period. U pitanju je dijeta koja obezbeđuje sve potrebne vitamine i minerala, pa usled toga pacijenti odnosno zdrave osobe koje je upražnjavaju ne gube na vitalnosti i snazi. Ipak obzirom da je u pitanju prilično korigovan način ishrane, ona se ne sme držati u dužem vremenskom periodu.

Medicinska dijeta za decu nije ista kao medicinska dijeta za odrasle

To je dijeta koju prepisuje i nadzire nadležni lekar u slučajevima kada gojaznost ugrožava dečiji zdravstveni status. Ne postoji jednoobrazna dijeta koja se pripisuje deci. Mora da se radi posebno i ona se utvrđuje i osmišljava u skladu sa dečijim uzrastom i viškom kilograma koje treba korigovati. Takođe, veoma je bitno i opšte dečije zdravstveno stanje. Namirnice kod medicinske dijete za decu se konzumiraju u tačno određenim količinama i utvrđenom rasporedu. Obroci se ne smeju preskakati.

Postoje roditelji koji su i sami imali problem sa viškom kilograma i probali medicinsku dijetu koja im je donela dobre rezultate. Oni nikako ne bi smeli samo na osnovu toga, ovu dijetu primenjivati na svoju decu čak i kada je reč o starijim adolescentima. Medicinska dijeta za decu i u situacijama kada se sprovodi kratak vremenski period može imati značajne posledice po dečije zdravlje. Zato je bitno da se sprovodi samo pod strogim lekarskim nadzorom. Zato je uvek važno obratiti se nadležnom lekaru ili nutricionisti i u skladu sa njihovim preporukama korigovati način ishrane uz strogo pridržavanje propisanih uputstava.

Umesto medicinske dijete za decu na svoju ruku, roditelji mogu probati sa primenom opštih pravila zdrave ishrane koja će im pomoći da eliminišu višak kilograma kod svoje dece i njihovu telesnu težinu dovedu u optimalan balans.

Pravila tokom dijete za decu

Evo nekoliko pravila, koja će pomoći roditeljima gojazne dece da se izbore sa ovim problemom kod svojih mališana za relativno kratko vreme.

Prvo, izbacite iz ishrane svoje dece nepotrebne napitke poput veštačkih sokova a masnu visoko kaloričnu hranu zamenite svežim povrćem i voćem. Hranu treba peći a ne pržiti uz minimalne količine butera ili margarina.

Drugo, izbegavajte da svojoj deci dajete slane i slatke grickalice, a restorane brze hrane zaobilazite u širokom krugu. Isto važi i za konzumiranje gotove hrane. Uvek kad možete kuvajte svojoj deci.

Treće, ograničite količinu masnih sireva i kajmaka, kao i koštunjavog voća i semenki jer sadrže velike kalorijske vrednosti. Takođe, dete ne bi trebalo da jede više od pet jaja nedeljno.

Četvrto, uobročite svoju decu kao kad su bili bebe. Vrlo je važno da deca jedu uvek u isto vreme i po mogućstvu zajedno sa porodicom. Učite ih da jedu polako i uživaju u zajedničkom obroku. Pri tome nikad nemojte koristi hranu kao nagradu.

Peto, vodite računa o optimalnoj veličini porcija prema uzrastu deteta, ali ih nemojte terati da pojedu sve ukoliko su siti. Strogo je zabranjeno konzumiranje hrane ispred televizora i kompjutera jer dete nema kontrolu koliko jede, niti osećaj da je sito.

Uz ova osnovna pravila, svaki roditelj treba da ima na umu da je pored zdrave ishrane, svakom detetu neophodna svakodnevna fizička aktivnost. Uz bavljenje sportom, dete treba da svaki dan izlazi napolje, igra se sa vršnjacima, vozi bicikl, rolere i slično.

U plan ishrane možete dodati i DietX – preparat za mršavljenje iz Južne Amerike koji je potpuno prirodan i bezbedan za decu.

Dijeta za decu od 7 do 9 godina

Dijeta za decu od 7 do 9 godina podrazumeva obroke koji imaju velike nutritivne vrednosti. Oni moraju biti izbalansirani tako da im omogućavaju optimalan prirodni razvoj uz gubitak višak kilograma. Glavne obroke i užine treba pripremati na bazi osnovnih grupa namirnica sa porcijama male zapremine. U ovom dobu deca počinju da uživaju u hrani, interesuju se za nju, spremni su da probaju neke nove ukuse. Zbog toga ovaj period treba iskoristiti za zajednički odlazak u kupovinu i pripremanje hrane.

Ishrana dece u ovom uzrastu podrazumeva hranu bogatu ugljenim hidratima, voćem i povrćem uključujući mlečne proizvode, mršavo meso, ribu, piletinu, jaja i mahunarke sa dosta tečnosti, najbolje vode i nezaslađene voćne sokove. Sva tri obroka su podjednako važna i treba ih pažljivo pripremati.

Dijeta za decu od 7 do 9 godina uključuje tri obroka i najmanje dve zdrave užine. Roditelji se moraju osigurati da deca ne izbegavaju obroke. Naime, čest je slučaj da u ovom uzrastu deca ostaju sama kod kuće, često preskoče obroke posebno doručak, na svoju ruku jedu dostupne slatkiše i grickalice iz kuće što može dovesti do disbalansa u ishrani i pojave gojaznosti.

Sprovedena istraživanja pokazuju da deca školskog uzrasta najčešće preskaču doručak kod kuće posebno ako u školu idu u prvoj smeni. Tada im je doručak tek na velikom odmoru, što znači oko deset časova i uglavnom se svodi na industrijske namirnice, brzu hranu, razne slatkiše i gazirane napitke. Iz ovoga proizilazi da su deca ujutru gladna a to može imati negativne posledice za njihov rast i razvoj. Gladna deca su nervozna, slabo skoncentrisana i bezvoljna.

Dijeta za decu od 7 do 9 godina, podrazumeva doručak podeljen na dva dela. Glavni doručak pre polaska u školu i doručak-užina na velikom odmoru.

Primer glavnog doručka za decu od 7 do 9 godina

– Proja sa jogurtom
– Kačamak sa mlekom ili jogurtom
– Pahuljice od celog zrna sa mlekom ili jogurtom
– Sendvič sa šunkom, pečenicom ili pilećim prsima i povrćem
– Kajgana, kuvana ili jaja na oko sa integralnim hlebom i čajem
– Užina: integralna kifla, voćka, prirodno ceđeni sok

Ručak kod dijete za decu od 7 do 9 godina takođe treba da bude podeljen u dva dela. On obavezno treba da sadrži supu ili čorbu ukoliko se jedu gušća jela, meso sa povrćem i salatu, a ponekad i zdrav slatkiš. Evo nekoliko odličnih primera.

– Supe ili čorbe (pileća, juneća, paradajz čorba)
– Glavno jelo: pasulj, musaka, pilav, grašak sa piletinom, spanać sa svinjskim šniclom spremanom u roštilj tiganju, kupus na lovački način (meso pečeno na grilu i krčkano sa kupusom), grašak sa kuvanim krompirom i pečenim mesom …
– Sve vrste salate (sveža salata, turšija)
– Užina: integralni slatkiš, prirodno ceđen sok

Dijeta za decu od 7 do 9 godina nalaže večeru najmanje dva sata pre spavanja. Sastoji se od lako svarljivih namirnica, uključuje mleko i mlečne proizvode, povrće bez celuloze, posno meso sa restriktivnim unosom hleba ili peciva. Pravilo je da se večera sastoji iz kombinacije toplih i hladnih namirnica različitih od onih koje su konzumirane za doručak i ručak. Na primer, integralni hleb sa mlečnim namazom i šunkom uz topli, malo zaslađeni ili nezaslađeni čaj.

Dijeta za decu u pubertetu

Dijeta za decu u pubertetu podrazumeva pažljivo odabran jelovnik koji će deci obezbediti dovoljno potrebnih nutritivnih vrednosti. Pubertet je vreme ubrzanih bioloških i fizioloških promena u dečijem organizmu, rast dugih kostiju je ubrzan, kao i razvoj mišićnog i masnog tkiva. Sve to iziskuje povećan unos proteina, kalcijuma i gvožđa.

Deca ulaze u pubertet nešto ranije u odnosu na ranije generacije, pa se sa usvajanjem pravilnog načina ishrane mora krenuti već sa početkom škole. U ovom periodu deca doživljaju i promene u sociološkom i kognitivnom smislu, pa može doći do odbijanja pojedine hrane, na primer mesa. Na ovu pojavu ne treba reagovati strogo, već pustiti decu da istražuju svoje sklonosti ka pojedinim ukusima i vrstama hrane. Naravno, morate im obezbediti sve potrebne nutritivne vrednosti kroz druge namirnice.

Najveći problem kod ishrane adolescenata ogleda se u tome, što oni u ovom periodu počinju sami da kupuju hranu. Roditelji tako nemaju mogućnosti kontrole i uglavnom ne znaju šta njihova deca unose u svoj organizam. Oko škola nalaze se brojni kiosci brze hrane pa deca uglavnom jedu nezdravu hranu kao što su pljeskavice, hot dog, pizze uključujući razne slane i slatke grickalice. Upravo je to ono što deci najmanje treba kada su u ubrzanom razvoju. Aditivi, zasićene masnoće, soli i šećeri uneseni na ovaj način kod tinejdžera izazivaju gojaznost ali i niz drugih problema kao što su manjak koncentracije, nezainteresovanost, lenjost i opšta telesna tromost.

Dijeta za decu u pubertetu treba da počiva na nutritivno izbalansiranim namirnicama

Te namirnice su sledeće –

– ugljeni hidrati (skrobovi a ne prosti šećeri);
– belančevine (meso, jaja, mlečni proizvodi);
– nezasićene masti;
– vlakna, minerali i vitamini (voće, povrće i žitarice);
– voda, prirodni sokovi.

Prema opštim proporcijama, deca u pubertetu imaju potrebu za kalorijama u sledećem odnosu:

10-13 (devojčice): 1.600 kcal
10-13 (dečaci): 1.800 kcal
14-18 (devojčice): 1.800 kcal
14-18 (dečaci): 2.200 kcal

Devojčice u proseku završavaju sa rastom oko 15 godine života, a dečaci oko 17 godine. Za vreme tog perioda devojčice prosečno porastu oko 23 cm a dečaci oko 27 cm. Kada je reč o kilogramima, devojčice u periodu adolescencije dobijaju oko 20 kg a dečaci oko 26 kg. Pri tome najveći porast telesne mase kod devojčica je u 12 godini a kod dečaka u 14 godini. U ovom periodu devojčice će akumulirati oko 9 kg masti i 12 kg mršave mase a dečaci oko 3 kg masti i oko 23 kg mršave telesne mase.

Najveći problem kod ishrane adolescenata ogleda se u činjenici da oni vole da konzumiraju nezdravu hranu. Privlače ih raskošni veštački ukusi a ne razmišljaju o njihovim nutritivnim vrednostima i štetnim posledicama koje mogu imati po organizam. Zato odgovorni roditelji moraju deci ponuditi neku vrstu zamene.

Na primer, kečap koji većina deca obožava i obilato koristi u ishrani treba zameniti domaćim kuvanim sokom od paradajza. Hamburgeri se mogu zameniti nemasnom piletinom ili ćuretinom, a industrijske paštete domaćim prerađevinama pripremljenim u multipraktiku.

Glavni napitak deci treba da bude voda 

Voda takođe igra veliku ulogu i decu treba od najranijeg doba navikavati da je uzimaju kao glavni napitak a gazirane i industrijske sokove zameniti sokovima od svežeg voća pripremljene u sokovnicima.

Na žalost, najveći broj tinejdžera potreban energetski unos ostvaruje hraneći se nezdravo. Brza hrana koja je popularna kod dece u pubertetu sadrži veliku količinu kalorija, soli, masti i aditiva a nedovoljnu količinu vitamina, minerala i vlakana. Piju se gazirani sokovi, a počinje se i sa konzumiranjem kafe i cigareta.

Ovakva ishrana ukoliko se primenjuje svakodnevno donosi probleme od kojih je najveći nedostatak minerala obzirom da su kalcijum i gvožđe u ovom periodu potrebni u povećanim količinama. Usled svega toga javljaju se poremećaji ishrane kao što su anemija, anoreksija, bulumija, gojaznost, amonereja.

Dijeta za decu uzrasta od 10 do 14 godina

Dijeta za decu uzrasta od 10 do 14 godina omogućava unos svih hranjivih nutrijenata neophodnih za dečiji razvoj i istovremeno obezbeđuje stabilizovanje hormona i uslove za zdravo funkcionisanje organizma. Kada roditelji primete da njihov tinejdžer ima problem sa viškom kilograma, odbija zdrave obroke i preferira brzu hranu, neophodno je njihovo aktivno uključivanje u ovu problematiku i podrška stručnih lica, nutricionista i lekara. Na ovaj način dete će se zaštititi od unosa bezvrednih kalorija i ujedno stvoriti osnov za primenu zdravih navika u ishrani.

Dijeta za decu od 10 do 14 godina koju je prepisao nutricionista prema ličnim fiziološkim i zdravstvenim karakteristikama deteta, počeće da donosi dobre rezultate za relativno kratak rok. U ovom uzrastu dete nikako ne sme držati razne brze dijete koje se mogu pronaći na internetu ili u novinama, jer to može imati nesagledive posledice. Ukoliko je hrana koju dete konzumira siromašna proteinima, mineralima i vitamina može doći do raznih poremećaja koštanog sistema i hormonskih problema.

Osnovna pravila dijete za decu uzrasta od 10 do 14 godina podrazumevaju:

– 5 obroka dnevno (doručak, prepodnevna užina, ručak, poslepodnevna užina i večera);
– Obavezan je jedan kuvani obrok dnevno pripremljen kod kuće od svežih namirnica;
– Preferirati voćne užine u prepodnevnim satima i salate, prirodno ceđene sokove i suvo voće poslepodne;
– Obavezan je unos dovoljne količine vode (bez zamene u vidu sokova);
– Svakodnevna fizička aktivnost.

Jelovnik za decu uzrasta od 10 do 14 godina

– Integralne žitarice (u vidu hleba, grickalica, priloga uz jelo);
– Mlečne proizvode (mladi sir, kefir, jogurt, kiselo mleko, maslac);
– Posno meso (piletina, ćuretina, junetina) bez prženja;
– Riba (najmanje tri puta nedeljno);
– Barena jaja (sa povrćem i u salatama);
– Sveže povrće (posno ili kratko termički obrađeno);
– Sveže voće i prirodno ceđeni sokovi.

Dijeta za decu od 14 godina zahteva brižljivo planiranje jelovnika uzimajući u obzir energetske i prehrambene potrebe dece u ovom uzrastu. Potrebno je primenjivati standarde koji obezbeđuju dovoljnu količinu hranjivih i zaštitnih materija prema polu i uzrastu deteta.

Dijetu treba kombinovati sa nekom fizičkom aktivnošću, koja prema preporukama zdravstvene organizacije, treba da iznosi minimum 60 minuta svakog dana van uobičajnih aktivnosti. To može biti brza šetnja, vožnja bicikla, korišćenje stepenica umesto lifta i slično. Obroci se ne smeju preskakati, obavezno uvesti jedan obrok u krugu porodice, jesti lagano uz dovoljnu količnu vode tokom celog dana. Hidratacija je veoma važna jer u suprotnom može izazvati lažni osećaj gladi.

Dijeta za decu od 14 godina – primer jelovnika

Primer 1 – jelovnik za decu uzrasta od 14 godina
Doručak – 250 ml čaja, 1-2 kuvana jajeta, 1 krastavac ili paradajz, malo sira sa integralnim pecivom.
Užina – 250 ml jogurta, 1 jabuka ili kruška.
Ručak – 250 ml integralne testenine, salata sa devičanskim uljem i sokom od limuna.
Užina – voćna salata bez dodatnog šećera.
Večera – grilovana riba sa povrćem.

Primer 2 jelovnika za decu uzrasta od 14 godina
Doručak – integralni sendvič sa pečenim jajetom.
Užina – 1 banana.
Ručak – 150 grama pilećeg filea, salata sa devičanskim uljem i limunovim sokom.
Užina – sitno bobičasto voće ili orašasti plodovi.
Večera – omlet sa pečurkama, 250 ml čaja bez šećera.

Primer 3 -jelovnik za decu uzrasta od 14 godina
Doručak – ovsena kaša, 250 ml čaja.
Užina- 250 ml jogurta, malo orašastih plodova.
Ručak – pirinač sa povrćem i mršavim mesom, salata od sezonskog povrća sa dresingom od devičanskog ulja i limunovog soka.
Užina – voćna salata bez dodatnog šećera.
Večera – sezonska salata sa malo pečenog pilećeg mesa, 250 ml čaja.

Da li je tinejdžerima lako da smršaju?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. S jedne strane oni imaju potrebu za povećanim unosom hrane jer ubrzano rastu i razvijaju se. S druge strane, ukoliko to rade na nezdrav način može doći do značajnih zdravstvenih posledica. U principu, svi tinejdžeri prolaze kroz period kada dobijaju na kilaži. I to je sasvim normalno. Međutim, ako ovaj period preraste u hroničan višak kilograma treba preduzeti konkretne korake na njegovom rešavanju.

Jedno od osnovnih pravila za rešavanje ovog problema je edukacija. Ona kreće od roditelja jer je malo verovatno da će tinejdžeri sami shvatiti o čemu se ovde radi, pogotovo što su oni u ovom dobu više opterećeni drugim stvarima, a često i utehu traže u hrani. Dakle, potrebno im je objasniti kako hrana funkcioniše i šta se dešava sa telom kada konzumiraju određenu vrstu hrane. Kada shvate da svaki zalogaj nezdrave hrane uvećava njihov problem, verovatno će krenuti da razmišljaju u drugom pravcu. Njima je i te kako važno da izgledaju lepo i privlačno, zato im treba pružiti odgovore kako da taj izgled postignu.