fbpx
//Prejedanje je poremećaj u ishrani – Simptomi, uzroci i faktori rizika


Prejedanje je poremećaj u ishrani – Simptomi, uzroci i faktori rizika

Ko što verovatno i sami znate, kada govorimo o prejedanju, ne mislimo na ono koje svakom od nas može da se desi, u smislu kad ne stignemo da jedemo na vreme, pa pregladnimo, i onda dolazimo u situaciju da pojedemo mnogo više nego što nam je zapravo bilo potrebno. U ovom slučaju govorimo o aktivnom prejedanju koje spada u ozbiljne poremećaje, i nešto što se mora shvatiti ozbiljno.

Ako patite od ovakvog poremećaja i želite da smršate, a pritom ne želite da krećete na dijetu, ili da koristite neki od preparata za mršavljenje, naš predlog je da prvo saznate šta ovaj poremećaj podrazumeva, i samim tim i kako da se nosite sa njim, što vam inicijalno može znatno više pomoći.

Šta je kompulzivno prejedanje?

Kompulzivno prejedanje, kako ga još nazivamo, predstavlja ozbiljan poremećaj u ishrani, kada imate potrebu da konzumirate ogromne količine hrane, pri čemu imate osećaj da ne možete da prestanete da jedete.

Kao što smo već rekli, skoro svima se ponekad desi da se prejedu, naročito kad smo pregladneli, ili u situacijama kada jednostavno ne možemo da odolimo prazničnoj trpezi, ali za neke ljude prejedanje prerasta u nešto što se regularno ponavlja, i nad čim oni nemaju nikakvu kontrolu.

Oni koji imaju ovakav poremećaj u ishrani,  često osećaju sram i zariču se da će prestati, ali potreba uvek bude jača od njih, i jednostavno nastavljaju da jedu, pa kada je u pitanju prejedanje kako prestati je stvar samo terapije koja vas postepeno vodi ka izlečenju.

Prejedanje – simptomi

Može se desiti da vi niste gojazni, već da ste potpuno normalne težine, a da ipak imate ovaj poremećaj. Šta onda? Postoje određeni simptomi koji se prvenstveno manifestuju u ponašanju i ispoljavanju određenih emocija (zbog čega se ovaj poremećaj često naziva i “emocionalno prejedanje”). Na primer:

  • Periodična konzumcija nenormalno velikih količina hrane, na primer na svaka dva sata
  • Osećaj da nemate kontrolu nad glađu
  • Jedete čak i kad ste siti ili niste gladni uopšte
  • Brzo konzumiranje hrane prilikom napada prejedanja
  • Konzumacija hrane do granice pucanja, kad više niste u stanju ništa da okusite
  • Potreba da jedete sami ili da se skrivate od drugih
  • Osećaj depresije, gađenja, sramote, krivice ili uznemirenosti zbog hrane
  • Često držanje dijete, bez ikakvih rezultata

Za razliku od osoba koje imaju bulimiju, nakon što ste se “prejeli”, vi se ne rešavate ekstra kalorija povraćanjem, uzimanjem laksativa ili preteranim vežbanjem, već ćete pokušati da držite dijetu ili da jedete normalne obroke, što opet, paradoksalno, može dovesti do još veće potrebe za prejedanjem.

Kada je u pitanju prejedanje hranom, upravo jedan od pokazatelja ozbiljnosti ovog poremećaja se određuje prema tome koliko puta nedeljno imate ovakve epizode.

Kada je znak da treba da posetite lekara?

Lek za prejedanje postoji pre svega u vidu terapije, a ako ustanovite da imate neki od gore navedenih simptoma, poželjno bi bilo da se što pre javite lekaru. Problemi sa prejedanjem mogu da traju jako kratko i brzo da prestanu, ili da počnu da se navraćaju i samim tim da potraju godinama, naročito ako se ne tretiraju.

Prvo što bi trebalo da uradite jeste da porazgovarate sa svojim lekarom o problemu, ili osećanjima koja proživljavate, ali ako niste spremni da se poverite lekaru, onda bi trebalo da razogovarate sa nekom vama bliskom osobom. Ta osoba može da bude prijatelj, partner, učitelj ili sveštenik ako vam tako odgovara, ali poenta je da vas ta osoba navede na pravi put, odnosno da vas motiviše da se podvrgnete tretmanu.

Kada je u pitanju kompulzivno prejedanje samopomoć je isto jako bitna, pored lekarske intervencije, jer ćete jedino tako steći neophodnu disciplinu da ovo izgurate do kraja. Takođe, osobe koje imaju ovaj poremećaj mogu postati eksperti u skrivanju ovakvog ponašanja, što samim tim otežava i njihovim bližnjima da utvrde da problem uopšte postoji. U tom sučaju, treba da pristanete na otvoren razgovor, i dopustite da vam se pomogne.

Šta su uzroci i faktori rizika prejedanja?

Uzroci poremećaja kakvo je prejedanje su nepoznati, ali zna se da genetika, biološki faktori, predugo držanje dijete i psihički problemi mogu znatno povećati rizik od od nastanka ovog poremećaja. Takođe, pokazalo se da su ovom poremećaju u ishrani mnogo sklonije žene nego muškarci, a generalno osobe svih starosnih dobi mogu biti podložne prejedanju, ali se smatra da obično počinje u kasnom tinejdžerskom periodu ili ranim dvadesetim.

Faktori rizika koji mogu povećati opasnost od prejedanja:

  • Porodična istorija bolesti. Mnogo je veća verovatnoća da razvijete poremećaj u ishrani (ili bilo koji drugi) ako vaši roditelji, braća ili sestre imaju isti. Ovo ukazuje da je moguće da geni koji nasledite mogu biti uzrok prejedanja.
  • Dijete. Veliki broj ljudi koji pati od poremećaja prejedanja istovremeno ima istorijat držanja najrazličitijih dijeta. Dijeta ili suzdržavanje od kalorija u toku dana može da pokrene poriv za prejedanjem, naročito ako istovremeno pokazujete simptome depresije.
  • Psihički problemi. Mnogi ljudi koji su iskusili problem prejedanja se negativno osećaju u vezi sebe, svojih veština ili postignuća. U posebne okidače spada stres (stoga i kažemo “prejedanje na nervnoj bazi”), loša slika o svom telu, ali i dostupnost brze hrane koja je skoro uvek glavni objekat kad je u pitanju prejedanje.

Moguće posledice

Postoje određene komplikacije psihološke prirode koje mogu nastati kao rezultat poremećaja prejedanja, i to pre svega:

  • Loš kvalitet života
  • Problemi sa funkcionisanjem na poslu, kod kuće ili u društvenim situacijama
  • Društvena izolacija
  • Gojaznost
  • Medicinska stanja koja su usko povezana sa gojaznošću, kao što su problemi sa zglobovima, kardivaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i određeni poremećaji spavanja

U poremećaje psihološke prirode koji mogu biti izazvani ovim stanjem spadaju:

  • Depresija
  • Bipolarni poremećaj
  • Anksioznost
  • Zloupotreba supstanci

Da li postoji preventiva?

Kada je u pitanju emocionalno prejedanje pomoć pre svega dolazi u vidu terapije kojoj se podvrgavate tek nakon što ste ustanovili da poremećaj postoji, jer sam način da sprečite da se javi ne postoji. Ako mislite da neko u vašoj okolini pati od ovog poremećaja, treba da motivišete tu osobu da potraži pomoć, a za slučaj da imate dete i da naslućujete da pati od prejedanja, evo nekoliko saveta kako da se postavite.

  • Potrudite se da mu usadite sliku o tome kako zdravo ljudsko telo treba da izgleda, bez obzira na veličinu ili građu.
  • Raspravite sve moguće rizike sa pedijatrom vašeg deteta, jer oni lako mogu da “ulove” neke rane indikatore poremećaja u ishrani, i samim tim da spreče njihovo dalje produbljivanje.

Lečenje poremećaja prejedanja

Kada je u pitanju poremećaj ishrane prejedanje predstavlja stanje kome nije lako pronaći uzrok, međutim, terapija čija je svrha lečenje ovog poremećaja će verovatno uključiti i psihološku evaluaciju, uključujući i raspravu o vašim navikama u ishrani. Takođe, možda ćete biti podvrgnuti testovima vezanim za holesterol, krvni pritisak, kardiovaskularni problemi, dijabetes ili poremećaji spavanja, što će verovatno uključiti:

  • Fizikalni pregled
  • Testiranje krvi i urina
  • Konsultacije vezane za poremećaj spavanja

Šta podrazumeva tretman?

Cilj lečenja poremećaja u ishrani kao što je prejedanje jeste da se redukuje poriv sam po sebi, kao i da se steknu zdrave navike po pitanju ishrane. Pošto je prejedanje usko povezano sa osećanjima sramote, lošom slikom o sebi i drugim negativnim emocijama, tretman može uzeti u obzir i probleme koji se tiču mentalnog zdravlja, kao što je depresija. Time što ćete potražiti pomoć zbog prejedanja, takođe ćete naučiti da se mnogo bolje kontrolišete kad je u pitanju ishrana.

Psihoterapija

Bez obzira da li se radi o individualnoj ili grupnoj seansi, psihoterpija (poznata i kao terapija razgovorom) može da vam pomogne da nezdrave navike zamenite zdravim, i na taj način redukujete napade prejedanja. Primeri pshoterapije uključuju:

  • Kognitivnu bihevioralnu terapiju (KBT). Ova vrsta psihoterapije omogućava da počnete bolje da se nosite sa okidačima prejedanja, poput negativnih osećanja vezanih za vašu pojavu ili depresivna raspoloženja. Takođe vam može dati bolji osećaj kontrole kada je u pitanju vaše ponašanje i navike u ishrani.
  • Interpersonalna terapija. Ovaj tip terapije se isključivo fokusira na vaše veze sa drugim ljudima. Cilj je da vam pomogne da poboljšate svoje međuljudske odnose, tj. vaše veze sa porodicom, prijateljima i kolegama. Ovo može da vam pomogne da redukujete okidače prejedanja koji su ukorenjeni u nezdravim vezama i nezdravoj komunikaciji.
  • Dijalektalna bihevioralna terapija. Ova vrsta terapije može da vam pomogne da naučite veštine koje će vam omogućiti da bolje tolerišete stres, regulišete svoje emocije i poboljšate svoje ponašanje prema drugima, što sve kolektivno smanjuje želju za prejedanjem.

Lekovi koji mogu biti korisni

Postoje određeni lekovi koji su proizvedeni baš u svrhu borbe protiv prejedanja, i to od onih slabijih do ozbiljnih slučajeva kod odraslih, s tim što je glavna nuspojava ovakvih lekova to što mogu izazvati zavisnost i zloupotrebu. Česte nuspojave su pre svega suva usta i insomnija, a li mogu se javiti i daleko ozbiljnije. Lekovi koji se još koriste u ovu svrhu su:

  • Topiramati – lekovi koji se inače koriste radi kontrole napada, ali se pokazalo da mogu biti korisni u redukovanju epizoda sa prejedanjem. Ipak, i u ovom slučaju postoje određene nuspojave, kao što su vrtoglavica, nervoza, pospanost, teškoća prilikom koncentracije, pa bi svakako trebalo da se konsultujete sa lekarom, pre uzimanja ovih lekova.
  • Antidepresivi. Nije u potpunosti jasno na koji način antidepresivi utiču na redukciju epizoda sa prejedanjem, ali verovatno je to povezano sa načinom na koji utiču na određena moždana jedinjenja povezana sa raspoložnjem.

Ipak, koliko god ovi lekovi bili korisni u kontrolisanju poriva za prejedanjem, to ne mora da znači da će imati bilo kakav uticaj na redukciju telesne težine.

Bihevioralni programi usmereni na gubitak težine

Pokazalo se da veliki broj ljudi koji imaju problem sa prejedanjem, takođe iza sebe imaju i bezbroj pokušaja da smršaju. Ipak, programi usmereni na mršavljenje obično nisu preporučljivi dok god postoji problem sa prejedanjem, odnosno dok se taj problem ne reši, jer dijete imaju tendenciju da služe kao okidač za prejedanje, i samim tim dijete nikako ne mogu biti uspešne.

U slučajevima kada je to u redu, programi usmereni na gubitak težine se sprovode pod lekarskim nadzorom, što omogućava da ispunite sve svoje nutritivne potrebe, a posebni bihevioralni programi su korisni jer istovremeno vam omogućavaju da se izborite sa okidačima prejedanja.

Lečenje u kućnim uslovima

Tipično, tretiranje poremećaja prejedanja samostalno nije preporućljivo, ali kao dodatak profesionalnom terapiji koju već dobijate je više nego poželjno, a evo i na koji način to možete da radite:

  • Držite se svoje terapije. Ne preskačite seanse. Ako imate plan ishrane, pridržavajte ga se do daljnjeg, i ne dozvolite da vas bilo šta skrene sa toga.
  • Izbegavajte dijete, osim ako nisu nadgledane. Ako pokušate da držite dijetu dok istovremeno patite od poremećaja u prejedanju, ovo vas može uvesti u začaran krug iz kog ćete teško izaći. Stoga, ako ste namerni da smršate, nemojte držati dijetu ako to nije ono što vam je vaš lekar preporučio, već ga poslušajte, i iznađite rešenje koje će vam više pomoći u ovoj situaciji.
  • Ne preskačite doručak. Mnogi ljudi sa ovim poremećajem preskaču doručak, ali ako počnete da ga jedete redovno, sasvim je moguće da ćete na taj način manje želeti da jedete visoko kalorične namirnice u toku dana.
  • Uredite svoje okruženje. Dostupnost određene hrane može da da posluži kao okidač za prejedanje kod nekih ljudi, tako da bi valjalo da pokušate da ih se potpuno otarasite ili da limitirate svoje izlaganje ovakvim namirnicama.
  • Unosite dovoljno hranljivih namirnica. Samo zato što jedete dosta za vreme epizoda prejedanja, ne znači da su namirnice koje jedete hranljive, što znači da ćete morati da prilagodite svoju dijetu i da je obogatite dodatnim vitaminima i mineralima.
  • Povežite se. Nemojte se izolovati od članova svoje porodice i svojih prijatelja, koji žele da vas vide zdravim, i koji imaju vaš interes u vidu.
  • Aktivirajte se. Raspitajte se kod svog lekara koji vid fizičke aktivnosti je najpogodniji za vas, naročito ako imate zdravstvene probleme usko povezane sa gojaznošću.

Bilo da je u pitanju prejedanje slatkišima, brzom hranom ili neki drugi vid prejedanja, ova vrsta poremećaja u ishrani definitivno nije nešto što se sme shvatiti olako. Kada je u pitanju prejedanje pomoć, i to medicinska i psihološka pre svega, je imperativ, i definitivno ako primetite da imate problem sa ovako nečim, ne treba da se skrenete pogled i da ignorišete stanje u kom se nalazite. Na taj način situaciju samo možete da pogoršate, a to nije ono što želite, jer ovaj problem nije nerešiv, već se jednostavno morate suočiti sa njim i boriti se.

U slučaju da vam je potreban bilo kakav savet ili informacija vezana za ovaj, ili neki drugi problem koji možda vezan za mršavljenje bez dijete ili sa, kod nas možete pronaći najrazličitije informacije koje vam sasvim sigurno mogu biti od pomoći.

2018-11-10T16:29:06+00:00 10/11/2018|0 Komentara

Dodavanje komentara na tekst