Danska dijeta od kada se pojavila pravi je predmet polemike između njenih pobornika i protivnika. Reč je o prilično rigoroznoj dijeti, koja zahteva strogo poštovanje propisanih pravila i ne dozvoljava ni najmanja odstupanja. Ali daje odlične rezultate. Zato se oni koji su uspeli da je iznesu do kraja i koji su se izborili sa pitanjem kako smršati, kunu u njenu efikasnost. Dok oni kojima to nije pošlo za rukom, kategorički tvrde da je nemoguće izdržati taj tempo te da je otuda i nezdrava. Prava istina se nalazi negde između.

Danska dijeta nastala je slično kao i poznata Medicinska dijeta sa VMA, odnosno kao pravilnik ishrane pacijenata koji se moraju podvrgnuti dijetalnom režimu ishrane da bi oslabili pred zakazanu hiruršku intervenciju ili im prekomerna težina ozbiljno narušava zdravlje, usled čega je lečenje i izuzetno otežano. Zato se i naziva još i Bolnička dijeta a poznata je i pod nazivom Kopenhagen dijeta.

Pored polemike o njenoj efikasnosti i uticaju na zdravlje, rasprava se žustro vodi i oko problema jo-jo efekta, odnosno brzog povratka kilograma koji su skinuti tokom dijete. Problem jo-jo efekata prisutan je kod svih brzih i rigoroznih dijeta. Naime, ako se za kratki vremenski period tokom dijete izgubi na primer 15 kilograma, metabolizam se usporava za čak 30%. Zato kada se nastavi sa unosom hrane kao i pre dijete, organizam žuri da nadoknadi ono što je izgubio i kilogrami se dvostruko brže vraćaju.

Zašto se javlja jo-jo efekat posle danske dijete?

Danska dijeta prema iskustvima korisnika je dijeta kod koje ima gladovanja. Ako se na nju odlučite budite spremni da će te u nekim trenucima biti više gladni nego siti. A jo-jo efekat se javlja upravo zbog toga. Što je dijeta rigoroznija, odnosno što više kilograma izgubite, problem jo-jo efekta je sve izraženiji. O čemu se zapravo radi?

Kada se odlučimo za drastičnu dijetu, organizam reaguje tako što mu se metabolizam usporava, odnosno organizam štedi energiju za rad unutrašnjih organa. To ima za posledicu smanjenje mišićne mase. Energija potrebna za rad unutrašnjih organa crpi se više iz mišića a manje iz masnih naslaga zbog čega se i sporije mršavi nego kod dijeta koje podrazumevaju količinski više hrane i lagane vežbe.

Glavna posledica ovakvog načina ishrane kod strogih dijeta je brz povratak kilograma. Nakon dijete organizam se trudi da nadoknadi sve što je izgubio pa se kilogrami ne samo brzo vraćaju nego se još i preko toga nagomilavaju. To je noćna mora za sve osobe koje su se trudile da izgube višak kilograma a onda ih brzo povratile i to preko svake mere.

Stručnjaci smatraju da uzroke jo-jo efekta treba tražiti u prošlosti, odnosno genskom nasleđu naših predaka. Kroz istoriju, a pogotovo u dalekoj prošlosti, čovek je više bio gladan nego sit. Posebno su preko zime, nastupali dugi periodi gladovanja kada se jedva preživljavalo. Ljudski organizam se adaptirao na takve uslove života, pa je boreći se za opstanak, formirao sistem uštede rezervi hrane za slučaj da nastupe gladni dani.

Kada je hrane bilo dovoljno, organizam ih je skladištio u rezerve i kasnije polako trošio u periodima gladovanja. Zato se nakon toga organizam svim silama trudi da nadoknadi sve što je izgubio jer očekuje novi period oskudice hrane. Taj genski zapis, na žalost, među ljudskom populacijom zadržao se i do dan danas.

Kako neutralisati jo-jo efekat?

Stručnjaci savetuju svim osobama koje žele da smršaju, da bolje razmisle o dugoročnom mršavljenju jer je zdravije i trajnije nego brze dijete. Optimalno je gubiti nedeljno 1 kg, i uz malo strpljenja rezultati mogu biti brzo vidljivi. Treba samo krenuti na vreme a ne čekati poslednji trenutak da se skine višak kilograma. Obično je to pred leto, odmor ili neki važan događaj. Zato ceo proces gubitka kilograma treba detaljno isplanirati i ostaviti dovoljno vremena za postizanje cilja.

Takođe, za izbegavanje jo-jo efekta treba u program dijete uvesti i fizičku aktivnost. Svi stručnjaci se slažu da bez fizičke aktivnosti odnosno trošenja energije, nema ni kvalitetnog gubitka kilograma. To može biti i šetnja, vožnja bicikla ili rolera, kao i vežbe u teretani. U principu bitno je da se telo fizički pokrene. Dakle, potrošnju energije treba usmeriti na povećanje mišićne mase.

Ako držite dijetu i mirujete, izgubićete mišićnu masu a ne salo, što nikako nije dobro ni za zdravlje, ni za vašu liniju. Osim toga, metabolizam će se uspavati, a vaši kilogrami sporo topiti. Zato pokrenite se i uz izabranu dijetu brzo ćete videti prve rezultate. Još nešto što možete da učinite kako bi izbegli jo-jo efekat je raspored ishrane u više obroka.

Hranu podelite u 5 obroka

Neki nutricionisti savetuju da je najbolje hranu podeliti u 5 obroka dnevno. Na ovaj način metabolizam će se ubrzati jer više radi. Pored toga, potrebno je voditi računa da obroci i užine budu u isto vreme ili barem u približno. Ukoliko se budete pridržavali ovih pravila, nećete imati problema sa jo-jo efektom.

No, ukoliko se opredelite za neku od restriktivnih dijeta, kao što je danska dijeta, jo-jo efekat možete izbeći vodeći računa da sva propisana pravila strogo ispoštujete. Danska dijeta je dijeta discipline i samoodricanja, koja kao nagradu donosi gubitak viška kilograma i željenu liniju onako kako je po dijeti predviđeno. Sve što treba da uradite je da se pridržavate propisanih pravila i problemi sa jo-jo efektom biće izbegnuti.

Danska dijeta – principi i pravila

Prvo pravilo kod danske dijete je – pridržavanje pravila. Ova dijeta je toliko stroga kada je u pitanju poštovanje propisanih pravila da nalaže prekidanje dijete ukoliko odstupite od njih, makar i malo. Oni koji drže dansku dijetu ne smeju propisane namirnice zameniti sličnim, jesti manje, ni više od onoga što je dato, samovoljno praviti pauzu makar to bio jedan dan i slično.

Danska dijeta toliko insistira na poštovanju pravila, pa se u slučaju greške dijeta prekida i može se ponoviti tek nakon nekoliko meseci, o čemu opet postoje propisana pravila. Danska dijeta je zapravo skup utvrđenih pravila u ishrani koja prate satnicu metabolizma tela, njegove reakcije na novonastale okolnosti, odnosno dijetalni režim i nude rešenje da se on ubrza i ciljno potroše nagomilane naslage.

Svako odstupanje od propisanog programa dovelo bi do narušavanja linearnog toka metabolizma, odnosno ciljane iskorišćenosti energije, pa bi organizam umesto da troši masne naslage krenuo da ih nagomilava. Pravila su toliko stroga da komad hrane ili gutljaj napitka koji nije propisan nalaže prekid dijete.

Postoje pravila i kada možete nastaviti dijetu nakon prekida. Ukoliko ste prekršili neko pravilo u prava tri dana od početka dijete, ponovo možete pokušati za mesec dana. Ukoliko ste dijetu prekinuli nakon toga, tek nakon šest meseci možete početi ponovo. Zašto je ovo pravilo ustanovljeno i zašto je ovako strogo, nije detaljno objašnjeno. Generalni razlog za to je narušavanje metaboličnog toka dijete. Neki autori smatraju da je ovo pravilo više psihološke prirode i motiviše uživaoca dijete da odoli iskušenju svake prirode.

Danska dijeta – stroga dijeta za strogo propisane rezultate

Danska dijeta garantuje gubitak kilograma koliko je propisano dijetom. Ali zahteva od korisnika da se strogo pridržavaju svih pravila.

Prvo i osnovno pravilo je pravilo unosa 600 kalorija dnevno. To iznosi do 5 puta manje nego što je prosečno potrebno čoveku. Da li to znači da je danska dijeta, dijeta gladovanja? Njeni autori tvrde da nije. Prvenstveno zato što su namirnice pažljivo birane, izbalansirane i ukomponovane u savršen jelovnik koji odoleva osećaju gladi. Odnosno osećaj gladi je izdržljiv. Dakle, nije u pitanju tzv. „vučija glad“ koja se mora odmah zadovoljiti, već umereni osećaj gladi koji se može progurati.

Jelovnik danske dijete ne ostavlja mesta za bilo kakve izmene. Znači, drugo pravilo je da se mora se jesti strogo po meniju za taj dan, a jedino odstupanje je rotacija obroka za ručak i večeru ali samo u izuzetnim slučajevima, odnosno svega dva do tri puta u toku dijete. Dozvoljena je i zamena kafe čajem. Kod ove rotacije treba uzeti u obzir da se kafa pije skoro svakog dana, a čaj samo jedanput i to sedmog dana.

Sledeće pravilo je da morate jesti tačno tri obroka dnevno. Ne možete ga podeliti u više obroka ako vam se čini da će tako biti lakše. Pravilo je i da se pije najmanje dve litre vode dnevno. Kada je u pitanju zaslađivanje kafe ili čaja, može se koristiti samo šećer u kocki kako bi se pogodila tačna gramaža.

Postoji i pravilo vezano za vreme obroka. Doručkovati se mora do 9 časova, ručati između 12 i 14 časova, a večerati između 17 i 18 časova. Ukoliko poštujete ova pravila, tvorci danske dijete vam obećavaju gubitak od šest do deset kilograma za 13 dana koliko traje ova dijeta. Pa ukoliko ste se odlučili da držite dansku dijetu, pogledajte u nastavku kako izgleda njen jelovnik.

Danska dijeta – Jelovnik

Prvi dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera.
Ručak: 2 tvrdo kuvana jaja, 100 g kuvanog spanaća, 1 paradajz.
Večera: 230 g goveđe šnicle i 150 g danske salate. Ovde je u pitanju specijalna salata, osmišljena u svrhu ove dijete, koja se razlikuje od klasične danske salate, a način pripreme možete pročitati ispod ovog jelovnika.

Drugi dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera.
Ručak: 1 parče nemasne šunke i 200 ml grčkog jogurta.
Večera: 1 goveđa šnicla ili biftek – do 250 g i 150 g danske salate.

Treći dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 2 tvrdo kuvana jaja, 1 kriška nemasne šunke od 100 g i 150 g i danske salate.
Večera: 100g kuvanog spanaća ili celera, 1 paradajz i 1 kruška, jabuka ili narandža po izboru.

Četvrti dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 1 šolja nemasnog jogurta, 1/2 – 1 litre soka od sveže ceđenih pomorandži.
Večera: 1 kuvano jaje, 1 sveža šargarepa i 25 g mladog sira.

Peti dan
Doručak: 1 do 2 izrendane šargarepe sa prelivom od limunovog soka.
Ručak: 230-250 g ribe pečene u foliji sa malo maslinovog ulja, sa prelivom od limunovog soka.
Večera: 1 goveđa šnicla – 250 g, danska salata i 1 šolja kuvanog celera.

Šesti dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 1 izrendana šargarepa i dva tvrdo kuvana jaja.
Večera: 200-250g barene ili pečene piletine bez kože i 150 g danske salate.

Sedmi dan
Doručak: 1 šoljica zelenog čaja bez šećera.
Ručak: obrok se preskače.
Večera: 200 – 250 g jagnjećeg kotleta začinjenog maslinovim uljem i limunovim sokom i 1 porcija voća po izboru.

Jelovnik nakon prve nedelje

Osmi dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 1 parče šunke, dva tvrdo kuvana jaja, 1 danska salata ili kajgana od dva jajeta sa nemasnom šunkom.
Večera: 1 šolja kuvanog celera ili spanaća, 1 paradajz i 1 jabuka, breskva ili kruška po izboru.

Deveti dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera.
Ručak: 200 g nemasne šunke i 1 šolja nemasnog jogurta.
Večera: 250 g goveđe šnicle, danska salata i porcija voća po izboru.

Deseti dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 2 tvrdo kuvana jaja, 100 g nemasne šunke i 150 g danske salate.
Večera: 1 šolja kuvanog celera, 1 paradajz i 1 voćka po izboru.

Jedanaesti dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 250 g ribe kuvane ili pečene u foliji sa prelivom od limunovog soka.
Večera: 1 tvrdo kuvano jaje, 1 izrendana šargarepa i 25 g mladog sira.

Dvanaesti dan
Doručak: 1 izrendana šargarepa sa limunovim sokom.
Ručak: 1/2 – 1 litre soka od sveže ceđenih pomorandži i 1 šolja grčkog jogurta.
Večera: 1 goveđa šnicla – 230 g, 1 šolja kuvanog celera i 150 g danske salate.

Trinaesti dan
Doručak: 1 šoljica crne kafe sa 1 kockom šećera i 1 parče integralnog tosta.
Ručak: 2 tvrdo kuvana jaja i 1 izrendana šargarepa.
Večera: 250g kuvane ili pečene piletine na žaru, bez kože i 150 g danske salate.

Kako se priprema danska salata?

Danska salata koja je sastavni deo ove dijete priprema se od svežeg kupusa, šargarepe, crvene i zelene paprike i praziluka. Obzirom da je danska dijeta strogo kontrolisana količinski, najbolje je da ovu salatu pripremite unapred. Može stajati u frižideru sedam dana a za njenu pripremu u količini za ovaj period potreban vam je kilogram kupusa i šargarepe, jedna veća crvena i zelena paprika i jedan praziluk. Za preliv potreban vam je 1 dl maslinovog ulja, 0,5 dl jabukovog sirćeta, 1/2 kašičice soli i 1/2 kašičice šećera.

Izbegavanje jo-jo efekta kod danske dijete

Kao i kod drugih restriktivnih i brzih dijeta, može se javiti problem sa brzim povratkom izgubljenih kilograma. Zato tvorci ove dijete propisuju nekoliko pravila za eliminisanje jo-jo efekta. Prvo, potrebno je izvršiti pripremu organizma za ovaj dijetalni režim tako što će se postepeno smanjivati broj unetih kalorija. Kada se organizam navikne na manju količinu hrane, sa dijetom se može početi.

Drugo, nakon dijete, potrebno je takođe postepeno povećavati broj kalorija do optimalne količine zavisno od pola, uzrasta i konstitucije korisnika. Treće, tvorci danske dijete ne isključuju fizičku aktivnost. Ovo pravilo za razliku od drugih nije toliko strogo, pa se ne mora vežbati svaki dan, ali svaki drugi ili treći dan potrebno je izaći u dužu šetnju ili raditi lagane fizičke vežbe.

Takođe, preporučuje se jednom nedeljno pridržavati se jelovnika danske dijete u periodu od šest meseci. Pored toga, treba paziti da organizam bude snabdeven sa dovoljnom količinom vode odnosno treba unositi najmanje dve litre vode dnevno.

Ukoliko vam se ova danska dijeta čini suviše napornom, evo još jedne vrlo popularne danske dijete koju možete probati. Reč je o danskoj dijeti po Suzi Vengel.

Danska dijeta – najlakša dijeta na svetu

Ovu dansku dijetu nazivaju još i „šaka dijeta“ a odmah ćete saznati i zašto. Naime, svi obroci mere se veličinom šake. Njen tvorac je Suzi Vengel, nutricionista i autorka knjige, koja je ovu dijetu osmislila i isprobala izgubivši pomoću nje sav višak kilograma koji se nisu vraćali. Ova dijeta za kratko vreme postala je pravi hit u Danskoj i drugim skandinavskim zemljama a u prilog tome govori i činjenica da je isprobao svaki pedeseti Danac.

Za svaki obrok jedete četiri šake hrane

Prema pravilima ove dijete, za svaki obrok možete pojesti četiri šake hrane. Prvu šaku čini povrće, drugu šaku čine salate, treća šaka rezervisana je za proteine, a četvrta za ugljene hidrate. Na ovaj način zagarantovan je gubitak do 800 g nedeljno. Veličina šake po Vengelovoj predstavlja najoptimalniju mericu obroka jer se veličina šake vezuje za građu, visinu i godine svake osobe.

Što se tiče povrća, možete jesti sve što volite i želite. Kada su u pitanju proteini, skoncentrišete se na piletinu, teletinu, ribu i jaja a ograničite se u unosu mesnih prerađevina. Dozvoljeni unos masnoća iznosi jednu do tri kašike, prvenstveno maslinovog ulja a dozvoljena je i crna čokolada. Mlečne proizvode dozvoljeno je piti uz obroke i to do 3 dl dnevno.

Obavezan je unos 1,5 litre vode dnevno, a dozvoljena je kafa i biljni čajevi. Alkohol nije strogo zabranjen ali ga treba izbegavati, kao i slatkiše. Zapravo u ovoj dijeti nema zabranjenih namirnica ali one koje su nezdrave treba ograničiti a one koje doprinose gubitku masnih naslaga treba pojačati.

Ova dijeta više predstavlja način ishrane nego metod gubitka kilograma. Mnogi koji su je probali, nastavili su nakon gubitka kilograma da se hrane po ovom principu i tako održavaju novonastalu kilažu. Njena prednost je u jednostavnosti, velikom izboru namirnica i naravno u fantastičnim rezultatima. Sama autorka pomoću ove dijete uspela je da smrša 38 kilograma za 10 meseci i da stečenu liniju bez problema održava.

Danska dijeta – iskustva korisnika

Ja se hranim po principima šaka dijete već godinama. Moje iskustvo je fenomenalno, brzo sam izgubila 7 kilograma viška. Sve je išlo nekako lagano, bez stresa. Malo mi je u početku bilo problematično da merim količinu hrane, ali sam vrlo brzo naučila koliko to iznosi na tanjiru bez merenja. Bilo je smešno, recimo količinu testenine ili nekog mesa staviti u šaku radi merenja. Barem sam ja tako u početku radila. Ja preporučujem da probate ovaj način ishrane, iznenadićete se kako je zabavno i lako a uz to još i brzo stižete do rezultata. (Nada Radovanović, 42 godine, Novi Beograd.)

Meni je danska dijeta nemoguća misija. Odustala sam bukvalno posle dva dana. Odlučila sam se za nju jer je moja koleginica uspela stvarno da skine skoro 10 kila pomoću nje. Meni nije pošlo za rukom, imala sam vrtoglavice i glavobolje, i bilo mi je konstantno muka. Međutim, sad sam pročitala za ovu šaka dijetu i mnogo mi se dopada. Volela bih da probam, pa ako još neko ima iskustva sa njom, molim da podeli sa nama. Hvala. (Bojana Petrović, 35 godina, Beograd.)

Ja sam probala dansku dijetu. Izdržala sam od prilike pola, odnosno 7,8 dana. Prva tri dana bez problema, ali posle sam imala stalni osećaj gladi. Samo sam razmišljala o hrani. Nisam mogla da spavam koliko sam bila gladna. Bodrilo me to što su se kilogrami topli, svako jutro manje malte ne po 1 kg. Ali morala sam da prekinem, nisam izdržala do kraja. Skinula sam 5 kila i meni se kilogrami nisu vratili. Posle sam doduše pomoću druge dijete došla do cilja i ovu kilažu i sad održavam. Probajte, ništa vas ne košta, želim vam da uspete. (Vladica Miljković, 29 godina, Niš.)

Moj rezultat je 8 kilograma manje.

Ja sam jedna od retkih koja je uspela da izgura dansku dijetu do kraja. Moj rezultat je 8 kilograma manje. Kod mene je u početku bilo jako teško, ali posle 4 dana ja više nisam imala osećaj gladi, kao da se organizam sam zatvorio. Čak i ono što je trebalo da se pojede meni je bilo mučenje. Jedino sam dva dana pred kraj, stvarno krizirala, toliko da sam samo ležala u krevetu i čekala da prođe. Ne bih se više usudila da na ovaj način skidam kile. Suviše je naporno. A vratilo mi se 3 kilograma odmah i to je sve. (Danica Radivojević, 52 godine, Novi Bečej.)

Najbolju dijetu vam može propisati samo nutricionista, sve ostalo je igranje sa svojim zdravljem. Ja sam držala jednu drugu dijetu, sličnu danskoj koja se u principu svodi na gladovanje, pa ko izdrži. Posledice su lupanje srca, malaksalost i mučnina, tako je bilo kod mene. Nikad više to ne bih uradila. U redu je da korigujete ishranu na svoju ruku, ali za ovako drastične dijete nema potrebe, ja tako mislim. Izbacite hleb, testo i slatko, šetajte, vozite bicikl, igrajte se sa decom, pa ćete videti kako se kilogrami tope. (Zorica Mandić, 33 godine, Beograd.)