Osim što je mnogima tuna omiljeni izbor kada je post ili žele da redukuju svoju kilažu, ona je veoma dobra za zdravlje.
Tuna je jedna od najčešće konzumiranih vrsta ribe na svetu.
Velika je i obitava u slanim vodama, najčešće okeanima.
Zanimljivo je reći da je jedna od najbržih riba na svetu.
Ima i onih koji izbegavaju ribu u svom jelovniku jer ih brine živa koja se u njima može pronaći.
Iako, živa zaista nije dobra posebno za određene populacije, tunu ipak treba uvrstiti u jelovnik zbog svih hranjivih materija koje u svom sastavu ima.
Najčešće se koristi tuna u konzervi sa uljem ili vodom.
Prva konzervirana proizvedena je u Australiji davne 1903. godine i veoma brzo je postala popularna širom sveta.
Nije skupa, može da stoji godinama i odličan je izvor proteina.
Tuna se smatra odličnom za zdravlje i posebne načine ishrane poput keto ishrane. Puna je proteina, a siromašna ugljenim hidratima i kalorijama što je čini popularnom u mnogim dijetama.
Sveža se takođe koristi u ishranu, ali dosta ređe od konzervirane tune.
Kako god i konzervirana i sveža tuna imaju dosta dobrih materija u sebi poput vitamina D, joda i selena.
Malo zasićenih masti i kalorija glavne su prednosti zbog kojih ćete tunu uvrstiti u svoj jelovnik.
Ona spada u takozvane plave ribe.
Velika je i može dosegnuti i preko 200 kilograma.
Plavo perna tuna je veoma skupa i popularna, naročito u Japaniu, ali joj nažalost preti izumiranje.
U nastavku teksta obradićemo nutritivne vrednosti tune, ali i njen uticaj na kilažu i zdravlje kako biste mogli da odlučite da li želite da je uvrstite u svoj plan ishrane.
Sadržaj u tekstu
Nutritivne vrednosti tune
Kao što smo vam već pomenuli, bogata je proteinima, a siromašna mastima, što je čini niskokaloričnom namirnicom.
Namirnice sa visokim procentom proteina smatraju se dobrim za mršavljenje jer dovode do osećaja sitosti i smanjenja apetita.
Ukoliko vam živa koja se može naći u njoj ne smeta ili ne predstavlja problem, bilo bi veoma korisno da je uvrstite u svoj jelovnik.
Visok je procenat omega 3 masnih kiselina, pa se smatra izuzetno korisnom kao preventiva za razvoj srčanih oboljenja.
Pored masnih kiselina koje su neophodne organizmu, tuna ima i veliki broj vitamina i minerala u svom sastavu.
Koliko kalorija ima tuna?
Kada su kalorije u pitanju, tuna je ovde odličan saveznik dobrog izgleda.
Naime u 100 g tune ima svega 110 kalorija kada je sveža i u proseku 140 kalorija ukoliko se radi o konzerviranoj tuni.
Broj kalorija se menja i u zavisnosti od toga da li je tuna konzervirana u vodi ili u ulju.
Naravno, ona u ulju ima nešto više kalorija, ali je to zanemarljivo.
Zbog ovih činjenica, tuna spada u niskokalorične namirnice prvog reda zbog niskog procenta masti.
Nakon čitanja ovog teksta verovatno ćete ponovo razmisliti da ubacite tunu u nedeljni meni, ako već niste.
Za one koji vole svežu ribu tuna je svakako primamljiv odabir niskokaloričnog ručka.
Dok se konzervirana tuna ipak više prodaje i češće koristi.
Jednostavno, ukusna je, zdrava i možete je kombinovati sa raznim drugim namirnicama životinjskog i biljnog porekla.
Koliko masti ima tuna?
Samo 5 % masti od ukupne vrednosti kalorija ima u tuni.
Ovo je zaista neznatno u odnosu na neke druge namirnice.
Da vam pojednostavimo, u 100 g tune ima samo 3 g, ako pričamo o konzerviranoj tuni sa 128 kalorija.
Od toga su veliki procenat tih masti zapravo omega 3 masne kiseline koje us izvanredne za zdravlje čoveka.
Dokozaheksaenska kiselina – DHA je vrsta omega 3 masne kiseline velikog značaja za rad mozga i nervnog sistema, ali i vid.
Koliko ima ugljenih hidrata u tuni?
Sjajna vest za sve one kojima je ograničen unos ugljenih hidrata jeste da tuna nema šećere niti ugljene hidrate u svom sastavu.
To je čini veoma dobrim izborom za posebne režime ishrane i dijete.
Koliko proteina ima tuna?
Tuna je visokoproteinska namirnica jer gotovo četvrtina tune je u proteinima.
Naime, u 100 g tune ima oko 24 g proteina.
Proteini iz tune daće vam dovoljno energije, ali i osećaj sitosti što vam može biti od koristi ukoliko ste na nekoj dijeti ili planirate da redukujete svoju telesnu težinu.
Koliko vlakana ima u tuni?
Što se vlakana tiče u tuni ih nema uopšte.
Ovo naravno ne utiče na pozitivan uticaj koji tuna ima na zdravlje čoveka.
Tuna – uticaj na zdravlje
Bogatstvo omega 3 masnih kiselina u tuni je veoma značajno za zdravlje čoveka.
Konzumiranje tune dva do tri puta nedeljno može vam pomoći da zaštite svoj organizam od bolesti.
Tuna je bogata i kalijumom koji je značajan činilac u regulisanju krvnog pritiska.
U kombinaciji sa omega 3 masnim kiselinama tuna može biti dobar saveznik za snižavanje krvnog pritiska, samim tim i očuvanje krvnog sistema i srca.
Tuna je prepuna antioksidanata poput selena, magnezijuma, cinka i vitamina C te pomaže da se organizam izbori sa slobodnim radikalima.
Samo jedna porcija tune ima u sebi preko 200% dnevnih potreba za antioksidantima.
Takođe u tuni se nalazi i visok procenat vitamina D koji je odgovoran za snagu naših kostiju.
Kao takva odlična je za osobe koje pate od multipla skleroze i autoimunih bolesti.
Zahvaljujući masnim kiselinama i vitaminu B smatra se da redovna konzumacija tune od nekih 5 puta nedeljno smanjuje rizik od nastanka infarkta za čak 30 %.
Zbog ovih i drugih prednosti tuna se smatra zdravom namirnicom i ne biste trebali da je izbegavate.
Tuna – uticaj na kilažu
Gojaznost je sve veći problem današnjice.
Sve je više gojazne dece, te se niskokalorične namirnice vrednuju više.
Tuna je baš takva, niska kalorična vrednost i visok udeo proteina čine je visoko kvalitetnom namirnicom.
Zbog dosta proteina i vitamina B, tuna vam može pomoći da u toku redukcije kilograma smanjite apetit.
Povećan unos omega 3 masnih kiselina iz tune stimuliše hormon gladi – leptin.
Sa večom proizvodnjom ovog hormona manje ćete žudeti za hranom, te će i uspešnost vaše dijete biti veća.
Tuna je dakle visoko kvalitetna namirnica koja vam može biti od koristi u korigovanju telesne težine, ali i očuvanju zdravlja.
Dodavanje komentara na tekst