Sigurno ste se nekada pitali da li imate zadovoljavajuću telesnu težinu za svoju konstituciju tela. Odgovor na ovo pitanje ni malo nije lak, jer ne zavisi samo od jednog faktora, već od velikog broja faktora kao što su visina, procenat masti i mišića, obim struka, godine, pol itd,… Kada pogledamo listu faktora, shvatimo da nije jednostavno odrediti tačnu telesnu težinu koju je potrebno da ima određeni muškarac.
Nije velika nepoznanica da je gojaznost jedan od rastućih problema modernog muškarca širom sveta. Ovo se ne odnosi samo na muškarce, već su i žene te koje su ušle u rizik od gojaznosti. Koliko je ovo ozbiljan problem govori i veliki broj zakona i inicjativa preuzetih u cilju smanjenja rizika i poboljšanja zdravlja. Na drugoj strani, veliki broj osoba se odlučuje za preparate za mršvaljenje koji na sjajan način mogu pomoći u smanjenju telesne težine.
Sve ovo je dodatan razlog zašto je proučavanje telesne težine postalo jako bitna stvar za zdravlje svih osoba. Tako je standardno uvedeno izračunavanje prosečne telesne težine muškaraca i žena u svim zemljama sveta. Ali šta nam ovaj podatak može posebno reći?
Sadržaj u tekstu
Šta nam govori prosečna težina
Prosečna težina mušakaraca jedne nacije predstavlja njihovu ukupnu težinu podeljenu sa brojem osoba. Ovaj podatak je nešto što se u Americi, naciji koja je možda i najviše pogođena rastućom epidemijom gojaznosti, meri još od 50ih godina prošlog veka. Na ovaj način se koliko toliko može videti na globalnom nivou koliko raste telesna težina ljudi, a samim tim i rizik od pojave velikog broja bolesti kao što su dijabetes tip 2, bolesti srca i artritis.
Ipak, ovaj podatak ne predstavlja idealnu polaznu tačku za ocenu svoje telesne težine jer ne pruža dovoljno podataka vezanih za visinu i konstituciju tela. Tako na primer, ukoliko prosečna telesna težina iznosi 80 kilograma a Vi ste teški 90 kilograma, ovo ne mora nužno da znači da ste u grupi gojaznih osoba ako ste viši od proseka i ako imate visok procenat mišićne mase u telu. Upravo zato prosečna telesna težina ne mora nužno biti i idealna težina jednog muškarca.
Prosečne težine nisu u potpunosti beskorisne jer mogu pružiti informacije o opštem stanju zdravlja muškaraca i žena jedne nacije. Na taj način je moguće i na nacionalnom nivou praviti strategije kojima će se uticati na telesnu težinu. Jedna o zanimljivih strategija je ona koju je Ruska Vlada sprovela. Naime, oni su povećali porez na šećer koji se nalazi u proizvodu, pa sada svaki proizvod koji ima veliku količinu šećera u sebi košta više i proizvođača i samog kupca proizvoda.
Još jedan način da se iskoristi podatak o prosečnoj težini može biti i motivacioni aspekt. Svako može videti gde se statistički nalazi i na taj način se odlučiti na početak određene dijete i fizičke aktivnosti.
Prosečne telesne težine muškaraca širom sveta
Ono što je primetno je da se prosečne telesne težine muškaraca širom sveta u velikoj meri razlikuju. Razlog tome leži u različitoj genetskoj i telesnoj strukturi tela različitih nacija.
Sjedinjene Američke Države su definitivno država u kojoj muškarci imaju problem sa gojažnjošću. Životni stil i način ishrane su glavni krivac ovome, pa prosečna težina Amerikanca iznosi 88 kilograma što predstavlja jednu od najvećih prosečnih telesnih težina u svetu. Zato je upravo ova nacija i jedna od vodećih po broju obolelih od bolesti srca i dijabetesa tip 2.
Prosečna telesna težina jednog Nemca iznosi 82 kilograma, što je takođe veliki broj kilograma. Za ovako nešto je takođe zaslužan stil života prosečnog Nemca kao i ishrana bogata mastima i ugljenim hidratima.
Na drugoj strani, prosečna telesna težina Japanca je 61 kilogram. Ovaj podatak i ne čudi s obzirom na to da Japanci spadaju u grupu najnižih nacija, ali i nacija koji imaju jednu od najzdravijih ishrana u kojima preovlađuju proteini iz ribe i povrća.
Englezi imaju problem sa gojaznošću kao i gotovo svaka moderna Zapadnjačka nacija zbog svog nezdravog načina ishrane i sedentarnog stila života . Prosečan Englez težak je 84 kilograma.
Ono što sigurno zanima sve muškarce koji čitaju ovaj tekst je prosečna telesna težina muškarca u Srbiji koja iznosi 86 kilograma. Definitivno problem gojaznosti postoji i kod naših muškaraca koji spadaju u red krupnijih i viših nacija, ali velike porcije i način života definitivno ostavljaju trag i na muškarca u Srbiji.
Idealna težina muškarca prema indeksu telesne težine (BMI)
Indeks telesne težine je najčešće korišćena metoda za procenu zdravlja tela od strane industrije zdravlja. Na ovaj način se najlakše procenjuje idealna težina preko matematičke formule. Ova formula je razvijena još u 19. veku od strane belgijskog matematičara Adolfa Queteleta. Podatak o tome kada je razvijena zajedno sa jednostavnošću ovog indeksa ne govori mnogo u prilog korišćenju ovog indeksa, ali može poslužiti kao osnova.
Formula je jako jednostavna i može je izračunati svako ko poseduje digitron i podatke o svojoj telesnoj težini i visini.
BMI = Telesna težina (KG) / Telesna visina2(m)
Tako prema ovoj formuli muškarac visok 180 centimetara (1,8 metara) i težak 75 kilograma ima indeks telesne težine od 23,1 čime ulazi u grupu zdravih osoba normalne težine prema ovom indeksu. Kada izmerite svoju telesnu težinu i visinu, a zatim izračunate indeks telesne težine prema prethodnoj formuli, sigurno je da želite da znate kojoj grupi pripadate.
Indeks telesne težine je različit za decu, tinejdžere i odrasle. Tako da za starije od 20 godina važi sledeća podela u zavisnosti od vrednosti indeksa telesne težine:
- Mršave (neuhranjene) osobe – ukoliko je BMI niži od 18.5
- Zdrave osobe – BMI između 18.5 i 24.9
- Povećana težina – BMI između 25 i 29.9
- Gojazne osobe – ukoliko je BMI veći od 30
Korišćenje indeksa telesne težine u proceni idealne težine nije najsjajniji način da se dođe do idealne težine. Moguće je da ćete prilikom računanja doći do saznanja da se nalazite u grupi gojaznih osoba iako to nije u potpunosti tačno. Razlog tome je jer je moguće da imate veliku mišićnu masu u telu, koja je znatno teža ali i zdravija od masti u telu. U tom slučaju, bilo bi bolje proučiti strukturu tela kao i procenat mišića i masti u telu umesto indeksa telesne težine.
Jedno od glavnih ograničenja indeksa telesne mase je to što ne uzima u obzir krupnoću skeleta. Skelet čini veliki deo mase jedne osobe, a sigurno ste čuli nekada da postoje ljudi sa sitnijim i krupnijim skeletom što najviše zavisi od genetike samog čoveka. Muškarac sitne građe i krupan muškarac jednake visine mogu imati različite težine, a da budu idealne težine za svoju konstituciju.
Način kako da odredite veličinu svog skeleta, odnosno krupnoću, je da izmerite obim svog ručnog zgloba koji može na neki način pokazati krupnoću skeleta. Tako na primer, ukoliko ste muškarac viši od 170 cm i imate obim ručnog zgloba između 13 i 16 centimetara, onda spadate u grupu muškaraca sa sitnim skeletom. Obim zgloba od 16 do 19 centimetara uglavnom imaju osobe srednje građe skeleta, dok krupne osobe imaju obim zgloba od preko 19 centimetara.
Glavna pretpostavka je da se indeks telesne težine odnosi na muškarce sa sitnim skeletom. Tako muškarac sa srednjim skeletom na težinu koja je predviđena za one sa sitnim skeletom mora dodati 5% telesne mase kako bi dobio svoju idealnu težinu. Kod muškaraca koji su utvrdili da imaju krupan skelet, masa koja se dobia indeksom telesne težine se uvećava za 10% kako bi se dobila ta željena idealna težina.
Kako god bilo, indeks telesne težine predstavlja jednostavnu meru koja ne uzima u obzir veliki broj bitnih faktora za telesnu težinu muškarca. Kao što smo već pomenuli, sportisti i osobe sa velikom mišićnom masu će gotovo uvek upasti u kategoriju gojaznih osoba. Ovo definitivno nije tačno, jer strukturu tela im u velikoj meri čine mišići koji su dosta gušći i teži od masti. Mnogi eksperti takođe iz ovih razloga i kritikuju ovaj indeks, ali ono što je sigurno je da se njim može postići gruba procena koja može poslužiti za dalju analizu težine pojedinaca.
Glavni uzroci gojaznosti kod muškaraca
Gojaznost je jedan od najvećih problema današnjeg muškarca. Taj problem je najzastupljeniji u Sjedinjenim Američkim državama gde 69% odraslih muškaraca ima problem sa povećanom težinom i gojaznošću. Iako ne postoji tačan podatak o ovome za Srbiju, razna upozorenja od strane nadležnih institucija mogu potvrditi da definitivno kao nacija omamo problem sa gojaznošću.
Muškarci čiji je indeks telesne težine viši od 25 spadaju u grupu gojaznih, a sve to povlači veliki rizik od pojave ozbiljnih medicinskih problema. Neki od tih problema su svima jako poznati, a obuhvataju visok krvni pritisak, srčani udar, dijabetes i mnoge druge. Kako bi bolje shvatili problem gojaznosti kod muškaraca, evo liste uzroka koji će više objasniti o svemu.
Unošenje veće količine kalorija od onog koji se potroši – sedentaran način života
Ovo je jedan od najčešćih razloga za koji mnogi smatraju da je i jedini uzrok gojaznosti. Definitivno nije jedini, ali je svakako jako bitan uzrok preteranog porasta kilograma i naslaga masti u telu koji može biti jako opasan po zdravlje.
Ukoliko ne vodimo previše računa o dnevnom unosu i potrošnji kalorija u toku dana, jako lako ćemo doći do granice rizika od gojaznosti. Čovekovo telo ima svoju dnevnu potrebu za energijom iz kalorija koji je pod uticajem telesne težine, procentom mišića, nivoom dnevne aktivnosti, itd.. Ako zanemarimo sve to i unesemo dosta veću količinu kalorija, sav višak tih kalorija će se pretvoriti u mast koja se dalje taloži po telu.
Ako imate problem sa telesnom težinom i smatrate da niste u mogućnosti da na lak način skinete suvišne kilograme, naš preparat za mršavljenje dietX Vam može pomoći u tome na jako lak način. Možete nas kontaktirati i mi ćemo Vam pomoći u svakoj nedoumici koju imate u vezi sa našim proizvodom.
Međutim, pored ovog uzroka doktori su kroz razna istraživanja uvideli veliki broj dodatnih razloga za pojavu gojaznosti kod muškaraca.
Genetika kao pokretač gojaznosti
Pojedine studije koje su rađene poslednjih godina pokazale su da u velikom broju slučajeva, pojedini genetički faktori mogu izazvati promene u apetitu i metabolizmu masti koje vode ka gojaznosti. Tako osoba koja je genetički predodređena za lakše dobijanje viška kilograma a uz to vodi sedentaran način života upada u grupu osoba sa višim rizikom od pojave ovog modernog poremećaja u težini.
Genetički faktor uglavnom dovodi do urođeno sporijeg metabolizma koji dosta teže troši energiju unetu hranom i na taj način znatno lakše utiče na povećanje kilograma.
Smanjen nivo testosterona vodi ka gojaznosti
Mnoga sprovedena istraživanja su pokazala da osobe koje imaju smanjeni nivo testosterona u telu imaju znatno veći rizik i lakše postaju gojazni. Razlog tome leži u činjenici da testosteron utiče na stvaranje mišićne mase kod muškaraca. Samim tim smanjen nivo testosterona dovodi do povećanog stvaranja masti i lakše pojave gojaznosti. Pored svega ovoga, gojazni muškarci imaju smanjen nivo testosterona kao i veći problem sa plodnošću.
Razne bolesti mogu biti uzrok gojaznosti
Veliki broj bolesti i poremećaja utiču na veliki broj faktora koji mogu dovesti do pojave gojaznosti. Neke od tih bolesti i poremećaja su poremećaji sna, smanjena aktivnosti tiroidne žlezde i kušingov sindrom.
Poremaćaji sna su dosta česti kod velikog broja ljudi. Usled modernog stila života koji vodi ka tome da veći deo noći ljudi provode uz razne multimedijalne sadržaje koji su popularni, san je dosta kraći i jako je nekvalitetan. Osobe koje imaju konstantno kratak i nekvalitetan san, dovode svoj metabolizam do velikog usporavanja što dodatno utiče na lakše povećanje telesne težine. Takođe, nedostatak energije prouzrokovan lošijim snom pokušavaju da nadoknade većim unosom hrane koji direktno utiče na telesnu težinu.
Tiroidna(štitna) žlezda pomaže u stvaranju velikog broja hormona koji utiču na veliki broj metaboličkih procesa kao što su otkucaji srca, krvni pritisak, temperatura tela i težina tela. Smanjena aktivnost ove žlezde dovodi stvaranja znatno manje količine raznih hormona i može uticati na povećanje telesne težine. Načini lečenja su različiti i zavise od toga koliko je umanjen rad ove žlezde.
Kušingov sindrom dovodi do povećanog lučenja kortizola, hormona koji proizvode adrenalinske žlezde koje se nalaze u blizini bubrega. Ovaj sindrom nije lako otkriti jer ima veliki broj simptoma koji liče na veliki broj drugih bolesti. Preveliko lučenje ovog hormona usled kušingovog sindroma dovodi do velikih masnih naslaga oko stomaka, ramena i vrata. Samim tim dovodi i do pojave gojaznosti i pored toga što se hranite na normalan i preporučen način.
Na osnovu našeg teksta možete zaključiti da je idealna težina podatak koji je jako kompleksan i do koga nije uvek tako lako doći. Potreban je veliki broj faktora kao i znanja, ali uvek možete iskoristiti indeks telesne težine kako bi došli do podatka koji može biti koristan kao osnova za istraživanje svoje telesne težine.
Dodavanje komentara na tekst