Ako vam je ambicija da smršate, ali pre preparata za mršavjenje želite da se okušate sa nekom dijetom, onda je zanimljiv predlog upravo mesna dijeta. Moglo bi se reći da je mesna dijeta jedan od najnovijih trendova u svetu nutricije, koja propagira ishranu baziranu isključivo na mesu, zbog čega i predstavlja jednu od najkontroverznijih dijeta ikada, a ima i razloga.

Kao što verovatno i sami znate, obično ako želite da smršate, meso je prvo protiv koga se vodi kampanja, odnosno, smatra se da je nezdravo, da začepljuje arterije i da stoga treba da se izbegava po svaku cenu. Međutim, druga frakcija smatra upravo suprotno, a to je da su zahvaljujući mesnoj ishrani primetili povećanje energije, gubitak težine, bolju koncentraciju, pa je zbog toga primamljivo videti šta istraživanja kažu, šta je zapravo ova dijeta i kakav način ishrane podrazumeva.

Mesna dijeta – pravila i šta se pod njom podrazumeva

Protokol mesne dijete je jednostavan: jedite samo meso i izbegavajte sve ostalo. Ovo znači da u svojoj ishrani treba da ograničite unos ugljenih hidrata, i čak da elimišete sve biljke iz svoje dijete. U suštini, mesna dijeta predstavlja potpunu suprotnost od veganske.

Slično kao keto dijeta, i mesna dijeta se oslanja na korišćenje masti i proteina kao glavnog izvora energije. Iako nauka poslednjih godina insistira na ishrani koja je više bazirana na biljakama, i ne ohrabruje preteranu konzumaciju mesa, veliki broj ljudi koji je iskusio pozitivne efekte ove dijete možda znači da ovakav način ishrane ipak ima potencijal za bolje zdravlje.

Iz istih razloga veliki broj ljudi bira da isproba i keto dijetu, dok ljudi koji su prešli na mesnu smatraju da im je mentalna koncentracija bolja, brže gubljenje kilograma, bolji atletski učinak, kao i zdraviji digestivni sistem.

Ono što još više čini ovu dijetu privlačnom velikom broju ljudi jeste što je ima jednostavan pristup, i savršena je za sve ljude koji ne vole da se muče sa nutritivnim činjenicama i da ih pamte, a još manje primenjuju takvu taktiku. Ovo znači da nećete morati da brinete o unosu makronutrijenata ili brojanju kalorija, kao ni o rasporedu obroka ili o povremenom postu.

Sve što treba da radite na mesnoj dijeti jeste da jedete namirnice životinjskog porekla, uključujući i mlečne proizvode, i da se klonite svega ostalog, pri čemu mesna dijeta bazira svoju ideologiju na sličnim studijama kao i keto dijeta.

Šta treba izbegavati:

• Ugljene hidrate. Bilo da su u pitanju slatkiši ili povrće, bilo kakav izvor ugljenih hidrata je 100 procentno zabranjen u mesnoj dijeti.
• Dodaci ishrani. Svi suplementi su za potpuno izbegavanje. Teorija koja stoji iza mesne dijete jeste da se svi nutrijenti i minerali koji su vašem telu potrebni da bi bilo namireno, nalaze u hrani životinjskog porekla.

Šta vam je dozvoljeno:

• Meso. Govedina, biftek i crveno meso predstavljaju osnov ove dijete. S obzirom da ne konzumirate nikakve ugljene hidrate, primarni deo svog unosa kalorija biste trebali da dobijate iz masnijeg mesa, jer ćete na taj način obezbediti dovoljno kalorija koje će držati vaš nivo energije stabilnim.
• Mlečni proizvodi. Tehnički, mlečni proizvodi koji potiču od životinja, poput mleka, putera i sira su dozvoljeni u ovoj dijeti, s tim što mnogi pokušavaju da ograniče njihov unos, jer je netolerancija na laktozu postala uobičajena.
• Proizvodi od životinjskog sala. Unos sala, loja i drugih proizvoda nastalih od životinjskih masti se potpuno ohrabruje.
• Riba. Bilo koji tip ribe je dozvoljen, s tim što se preferiraju masniji delovi lososa ili iverka.

Istorijat mesne dijete

Jedna od stvari koja mesnu dijetu čini primamljivom je njena zanimljiva istorijska pozadina. Naime, ljudska populacija bilo gde na svetu, nikad imala period kada se isključivo hranila namirnicama baziranim na biljkama i ugljenim hidratima, dok su na primer postojali periodi kad je ishrana bazirana na mesu bila preferirana, i to na različitim geografskim i etničkim područjima. Na primer:

• Nomadi iz Mongolije koji su se hranili isključivo mesom i mlečnim proizvodima
• Masai iz Afrike čija se primarna ishrana bazirala na mesu i mleku.
• Gaučo Brazilici koji su se mahom hranili goveđim prerađevinama.
• Područje Čukotke, gde se ljudska populacija uglavnom hranila ribom, karibuom i morskim životinjama.
• Kanadski Inuiti koji su živeli na morževima, fokama, kitovima i ribi.

Mnogi od ovih “mesojeda” ne samo da su preživeli, već su takođe ispoljili neverovatno jake markere po pitanju zdravlja. Na primer, eskimi su imali ishranu isključivo baziranu na mesu morža, kita i drugih morskih životinja, gde 50% unosa kalorija potiče od masti, a 35% od proteina.

Takođe, istraživači su otkrili da je rizik od kardiovaskularnih bolesti i srčanog udara 10 puta niži kod eskimske populacije, nego kod bele rase, pa iako su veganske dijete u poslednje vreme sve popularnije, sva je prilika da će se značaj mesa sve više naglašavati.

Mesna dijeta i ketoza

Po prirodi namirnice životinjskog porekla sadrže nula ugljenih hidrata, pa kad ih ukinemo iz svoj dijete i pređemo isključivo na “životinjsku” ishranu, naša potreba za određenim nutrijentima se smanjuje. Na primer, naše telo više ne zahteva nekoliko vitamina koji su sastavni deo metabolizma naviknutog na ishranu baziranu na ugljenim hidratima, kad pređemo na mesnu dijetu.

Jedna studija se pozabavila uticajem vitamina A na makronutrijentski metabolizam, pri čemu je pokazala da u odsustvu ugljenih hidrata, za telo više nije bilo imperativno da vitamin A nastavi da reguliše metabolizam. Naime, kada elimišemo ugljene hidrate iz svoje ishrane, naše telo počinje da traži druge izvore energije, i na kraju ulazi u stanje ketoze kada koristi masti kao primaran izvor energije. Ovakav način proizvodnje energije postaje preferiran od strane tela i mozga, što dolazi i sa nekoliko zdravstvenih benefita.

Razlika između keto i mesne dijete

I keto i mesna dijeta podrazumevaju unos masti i proteina, dok se ugljeni hidrati potpuno izbacuju, s tim što mesna dijeta ide korak dalje, i smatra se da je mnogo restriktivnija od već poprilično ograničavajuće keto dijete.

U keto dijeti i dalje se ohrabruje da jedete velike količine biljne hrane zajedno sa namirnicama ne-životinjskog porekla, koje imaju visok udeo masti, kao što su orasi, kokosovo ulje i avokado. Keto dijeta naglašava visok unos masti uz umeren unos proteina, jer je primarni cilj ove dijete da se telo dovede u stanje ketoze.

Za razliku od nje, u mesnoj dijeti ne postoje makronutrijentske preference, kao ni preporučen unos, a takođe nije ni moranje da se telo dovodi u stanje ketoze. Keto dijeta takođe preporučuje unos 60-70% masti, 20-30% proteina i 5-10% ugljenih hidrata, dok je u mesnoj dijeti ishrana mesom prioritet.

Određeni mlečni proizvodi nisu dozvoljeni u keto dijeti zbog višeg sadržaja ugljenih hidrata, dok mesna dijeta ne pravi pitanje sve dok je u pitanju proizvoid životinjskog porekla.

Prednosti mesne dijete

Mnoge prednosti ove dijete su identične sa onima koje biste iskusili dok ste na keto dijeti, što se pripisuje kompletnoj restrikciji ugljenih hidrata i većem unosu masti.

1. Jednostavna ishrana

Kao što smo već spomenuli, jedan od razloga zašto je ova dijeta toliko intrigantna ljudima, jeste zato što je toliko jednostavna za primenu. Svi znaju koja hrana potiče od životinja, a koja ne, a ako se često zbunite kad su u pitanju makronutrijenti, brojanje kalorija, spremanje obroka i njihov raspored, onda je možda baš ova dijeta kao stvorena za vas.

Iako možda zvuči kao da je ova dijeta finansijski zahtevnija, ona veoma zasićuje i otkrićete da uz ovu dijetu satima vam se neće tražiti hrana.

2. Poboljšano zdravlje digestivnog trakta

Do sad su vlakna bila instrumentalni deo skoro svake dijete, pre svega zbog njihovog svojstva da olakšavaju varenje, ali entuzijasti u vezi mesne dijete imaju malo drugačiji pogled na to, jer smatraju da izbacivanje vlakana u potpunosti, zapravo više doprinosi boljem varenju.

Pokazalo se da su ljudi kojima je ukinuta vlaknima bogata ishrana dok su imali zatvor, iskusili manje nadimanje i druge probleme sa varenjem.

3. Bolja koncentracija

Slično ketogenoj dijeti, pristalice mesne dijete takođe osećaju poboljšanja u fokusu i koncentraciji, i to maltene odmah. Naš mozak je sastavljen od 60% masti, potpuno je jasno zašto bi iskusili bolji i dugotrajniji fokus i lepo raspoloženje ako se mahom hranite mesom i proteinima.

Takođe, studije su pokazale da ograničavanje ugljenih hidrata i korišćenje masti i proteina kao glavni izvor kalorija, ima snažna neuroprotektivna svojstva koja poboljšavaju koncentraciju i omogućavaju da se efikasnije izborite sa stresom.

4. Pozitivan uticaj na upalne procese

Neke studije su testirale uticaj raznovrsne ishrane i ishrane bazirane na mesu na telo koje je zahvatila neka vrsta upale, pa se pokazalo da mesna dijeta mnogo pozitivnije i efikasnije učestvuje u kontroli i sprečavanju upalnih procesa celokupnog organizma.

5. Brže topljenje kilograma

Ako je mršavljenje vaš primarni cilj, prelazak na mesnu dijetu će vam pomoći da održavate stabilan nivo šećera u krvi, zahvaljući nedostatku ugljenih hidrata, zato što je glavni razlog zašto naše telo taloži salo taj što nije otporno na insulin. U prevodu, svaki put kad konzumirate ugljene hidrate, oni se pretvaraju pre u masti nego što se koriste kao izvor energije.

Potpuno suzdržavanje od ugljenih hidrata povećava otpornost na insulin, pa se na ovaj način kontroliše hormon gladi i telo ostaje zasićeno na duže periode vremena, bez potrebe za slatkišima i po nekoliko sati.

6. Povećava nivo testosterona

Dijete koje su bazirane na većem unosu masti generalno podižu nivo testosterona, i to čak do 13% za dva meseca kod muškaraca koji su prešli na ovu dijetu.

Da li je čista mesna dijeta preporučljiva za sportiste?

Iako do sad još nisu sprovedene studije koje bi pokazale definitivan uticaj jedne dijete ili druge na performanse sportista, postoje slučajevi koji smatraju da im ishrana bazirana na mesu povećava snagu i izdržljivost. Međutim, pošto postoji indukciona faza kroz koju vaše telo prvo mora da prođe da bi uspešno konvertovalo meso u energiju, zbog čega se ovakva dijeta ne preporučuje sportistima kao što su sprinteri, odnosno atlete koje se bave fizičkom aktivnošću visokog intenziteta.

Da li je mesna dijeta bezbedna?

Pošto ne možemo 100% da damo odgovor da-ne odgovor na ovo pitanje, možemo reći da, s obzirom da je veoma nalik keto dijeti, prilično bezbedna za većinu ljudi. Jedna od potencijalnih briga vezanih za ovu dijetu je moguć rizik od srčanog udara, budući da se bazira na mastima, međutim, skorija istraživanja su pokazala da glavni izazivač srčanog udara nisu zasićene masti, već šećer.

Ipak, iako nisu sprovedene studije koje bi pokazale koliko je ovaj dijeta zdrava na duže staze, činjenica da naši preci mogli bez problema mogli tako da se hrane generacijama joj svakako ide u prilog, međutim postoje neke indikacije da ovakva dijeta ne bi smela konstantno da se sporovodi na period duži od dve nedelje.

Koliko je potrebno da se naviknete na mesnu dijetu?

Svako je drugačiji kad je u pitanju metabolička fleksibilnost, što prestavlja način na koji naše telo prelazi sa je jednog primarnog izvora energije na drugi. Mnogi ljudi su počeli da osećaju benefite već nakon 2-3 nedelje posle prelaska na ovu ishranu, ali neki su iskusili promene tek nakon 3 meseca.

Mesna dijeta – iskustva

Prema nekim rezulatima, u okviru sprovođenja mesne dijete možete izgubiti i do neverovatnih 14 kilograma, što je apsolutno fascinatno, budući da smo već rekli da je neka osnovna preporuka da ovu dijetu treba sprovodtiti najduže 14 dana bez pauze.

Međutim,ovaj rezultat nikako ne treba da vam predstavlja cilj, naročito ako nema potrebe, niti je uvek moguće ostvariti ovakav rezultat. Štaviše, u većini slučajeva krajnji rezultati budu manje drastični, a mera u kojoj će do njih doći pre svega zavisi od toga koliko se rigorozno pridržavate pravila, kao i od toga kolika je početna količina masnih naslaga na vašem telu i koliko ste fizički aktivni.

Osobe koje pored ove dijete imaju i redovne treninge, će svakako izgubiti više kilograma od osoba koje nisu preterano fizički aktivne.

Kada je u pitanju mesna dijeta rezultati su mahom pozitivni, pri čemu muškarci i žene reaguju skoro idenično. Naime, ispitane grupe će kao veliku prednost uvek navesti činjenicu da su izgubili veliki broj kilograma za jako kratko vreme, s tim što je važno napomenuti da se u prvih nekoliko dana sprovođenja ove dijete ne primećuju efekti njenog delovanja, tj. ne gubite kilograme. Razlog tome je što mesna dijeta pomaže organizmu prvenstveno da se ratosilja masnih naslaga, a ne mišićne mase, a pošto je sastav masnih naslaga u našem telu čak tri puta lakši od mišićne mase, potrebno je vreme da se primeti delovanje dijete.

Iz toga razloga veliki broj ljudi koji započne sa ovom dijetom, neopravdano odustane ili je prekine. Ali, ako budete uporni i istrajete, rezultati nikako neće izostati, a vi ćete biti više nego zadovoljni jer će vam u potpunosti ispuniti očekivanja.

Pošto ova dijeta paralelno ne deluje na smanjenje mišićne mase, to se smatra jednom od njenih najvećih prednosti, a dolazi čak i do toga da masne naslage bivaju zamenjene mišićnom masom.

Mesna dijeta – jelovnik za 7 dana

Dan 1

Doručak:  Omlet napravljen sa 3 belanceta, seckanom mešanom paprikom, šakom spanaća

Među-obrok:  100g piletine (naravno nemojte je pržiti već grilujte ili kuvajte i skinite kožicu), i pola crvene paprike

Ručak:  1 grilovane pileće grudi, mešana sveža salata sa crvenom paprikom, zelena boranija i 1 kašika maslinovog ulja

Među-obrok:  100 g ćurećih grudi sa ¼ svežeg krastavca

Večera: 100g grilovanih ćurećih grudi sa brokolijem napravljenim na pari

Dan 2

Doručak:  100g pečenih pilećih grudi sa keljom

Među-obrok: 100g ćurećih grudi sa polovinom zelene paprike

Ručak: prženi bakalar u filetima sa mešanom zelenom salatom, i sa pola supene kašike maslinovog ulja

Među-obrok: 100g ćurećih grudi sa brokolijem napravljenim na pari

Večera: Odrezak lososa sa seckanom mirođijom i kuvanim brokolijem

Dan 3

Doručak: 100g dimljenog lososa sa spanaćem

Među-obrok: 100g pilećih grudi sa polovinom žute paprike

Ručak:  1 grilovane pileće grudi sa sezonskom salatom i jednom polovinom supene kašike

maslinovog ulja

Među-obrok:  100g ćurećih grudi sa ¼ avokada

Večera:  1 ili 2 šnicle jagnjetine pravljene na žaru, kuvani brokoli i spanać

Dan 4

Doručak: Kajgana (jedno celo jaje i 2 sa belancetom samo), paradajz, boranija

Među-obrok: 100g ćuretine sa ¼ svežeg krastavca

Ručak:  Pečeni bakalar sa salatom, paradajzom, spanaćem i jednom polovinom supene

kašike maslinovog ulja

Među-obrok: 100g pilećih grudi sa ½ grilovanom tikvicom

Večera:  100g pilećih grudi sa kineskom mešavinom povrća (dodajte ½ supene kašike maslinovog ulja) i zelena salata

Dan 5

Doručak: 200g ćurećih grudi sa ¼ avokada i ¼ svežeg krastavca

Među-obrok: 2 tvrdo kuvana jaja i pola crvene paprike

Ručak: 150g grilovanih gambora sa zelenom salatom i paradajzom, ½ kašike maslinovog ulja

Među-obrok: 100g ćurećih grudi sa 5 badema

Večera: 100g pilećih grudi sa kuvanim brokolijem

Dan 6

Doručak: 1 grilovani filer bakalara sa pečenim paprikama i tikvicama

Među-obrok: 100g piletine sa paradajzom

Ručak: 150g ćuretine sa zelenom salatom, kuvani brokoli i ½ supene kašike maslinovog ulja

Među-obrok: 100g piletine sa 5 oraha

Večera: 150-200g bifteka sa barenim brokolijem i boranijom

Dan 7

Doručak: Omlet napravljen sa 3 belanceta, grilovanim paradajzom, kuvanim spanaćem

Među-obrok: 100g ćuretine sa 5 indijskih oraha

Ručak: 150g pilećih grudi sa šparglom i zelenom salatom

Među-obrok: 100g ćuretine sa ¼ svežeg krastavca

Večera: Pačije grudi bez kože grilovane i brokoli

Mesna dijeta – namirnice

Kada je u pitanju mesna dijeta recepti nisu teški, a  dozvoljena je konzumacija nekoliko vrsta mesa, i to u barenoj, sušenoj i pečenoj formi, a pored mesa je dozvoljena i konzumacija svih vrsta začina, belanaca, povrća, kuvana jaja, pečurke i mladi sir.

Od napitaka je dozvoljeno konzumirati vodu, mineralnu vodu, čaj bez šećera i kafa bez šećera.

Pošto namirnice bogate ugljenim hidratima generalno nisu dozvoljene, to znači tokom ove dijete ne smete da jedete: hleb, peciva, sve vrste proizvoda od testa uključujući i testenine, pirinač i proizvode od pirinča, čokoladu, slatkiše, slane grickalice, majonez, senf i kečap. Pored ovoga, nisu dozvoljenje ni industrijske mesne prerađevine poput pašeteta, salama, kobasica, viršli itd.

Od napitaka nisu dozvoljeni gazirani sokovi, sokovi od prirodno ceđenog voća, zaslađeni čajevi, bilo šećerom ili nekim veštačkim zaslađivačem, zaslađena kafa, čokoladno mleko ili bilo koja vrsta alkoholnog pića.

Mesna dijeta – recept

Za slučaj da želite da probate nešto ukusno što se može jesti i nezavisno od toga da li ste se ili niste podvrgli mesnoj dijeti, evo jednog ukusnog recepta za juneći perklet koji će vam se dopasti.

Za pripremu ovog delikatesa potrebno vam je 800 g junećeg mesa, 4 glavice crnog luka, 4 kašike paradajz pirea, ulje, kašika aleve paprike, kašika brašna, 2 kašike suvog biljnog začina, seckani peršun, so i biber.

Pripremu započinjete tako što prvo isečete meso na manje kocke i stavite ga na zagrejano ulje da se brzo proprži sa svih strana. Nakon toga smanjite vatru i dodajte sitno seckani luk. Kada to uradite, prelijte ga vodom da ogrezne i onda dinstajte na laganoj vatri. Kada meso omekša, dodajte paradajz pire i suvi biljni začin, pa sve dobro promešajte, i nakon toga dodajte vodu po potrebi i dinstajte dok meso sasvim ne omekša. Kada to završite, dodajte alevu papriku i brašno, pa začinite solju i biberom i još kratko dinstajte. Ako je potrebno, dodajte još malo vode, i vaš perkelt je gotov. Ako želite, za dodatni užtak uz perklet možete poslužiti i restovanu boraniju sa slaninom i belim lukom.

Dodatni saveti vezani za ovu dijetu

Jedan od najvažnijih saveta koji se tiču ove dijete jeste da u periodu sprovođenja budete zdravi. Ukoliko vam je zdravlje na bilo koji način narušeno pre početka dijete, ne preporučuje se da uopšte krećete, jer može samo dodatno loše da se odrazi na vas.

Kada je u pitanju dozvoljena količina namirnica, to nije jasno određeno, pa je najvažnije da se pridržavate spiska dozvoljenih i nedozvoljenih namirnica, pri čemu namirnice koje jesu dozvoljene možete da konzumirate u količini po želji, ali raspoređene u tri dnevna obroka. Takođe je važno da između obroka obavezno pijete dovoljno vode, i to ne manje od 2 litra dnevno, jer se i na ovaj način pospešuje gubitak masnih naslaga.

Budući da ste videli da ova dijeta ima veliki broj pozitivnih efekata, da ne pominjemo da je većina ljudi koja je isproba mahom veoma zadovoljna postignutim rezultatima, jako je teško odoleti i ne isprobati je, pa makar to bile samo osobe koje žele da izgube na težini. Činjenica je da meso uopšte nije toliko nezdravo kao što se jedno vreme propagiralo, kao i da su šećer i ugljeni hidrati često mnogo štetniji po zdravlje.

Naravno, nikako nemojte forsirati nešto što vam ne odgovara, naročito ako imate određene restrikcije kojih se morate pridržavati ili neke namirnice koje jednostavno ne smete da izbacite iz ishrane. Mi smo uvek tu da vas posavetujemo ako ste u potrazi za nekom drugom dijetom ili režimom ishrane koji će vam više odgovarati.