//Istina koju vam niko neće reći o tome zašto se gojimo!
Da li znate da postoji mnogo bolje rešenje za mršavljenje nego što je dijeta?

Otkrivamo vam tajnu kako efikasno smršati za manje od 28 dana!

Nekoliko hiljada naših čitalaca je probalo da drži razne dijete o kojima smo pisali na sajtu. Neki su bili uspešni u tome a neki nisu. Svi znamo da uopšte nije lako odreći se hrane. Zato smo, posle više od 19 godina iskustva u svetu mršavljenja odlučili da svima zauvek pomognemo u borbi protiv kilograma! Ponudili smo potpuno novo rešenje i ono što je najbitnije svi se slažu sa činjenicom da su imali čak 4 puta brže i bolje rezulate koristeći ga.
Kliknite ovde da saznate više o čemu se radi!
P.S. Procenat zadovoljnih korisnika je impresivnih 99.5%!

Istina koju vam niko neće reći o tome zašto se gojimo!

Da bi smo rešili problem gojaznosti, moramo prvo da se upoznamo sa suštinom i kako je ona uopšte nastala. Predstavljamo vam ispod ovog teksta veoma poučnu priču o tome zbog čega i od kada su ljudi počeli da se goje.

Ljudska populacija je svake decenije sve deblja – to je nepobitna činjenica. Gojaznost se kao pošast širi svetom i danas svaka treća osoba na svetu spada u neku od kategorija gojaznosti, a sve više je gojazne dece i omladine. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 2014. u 114 zemalja više od pola stanovništva imalo je prekomernu težinu.

Gojaznost je i bespoštedni serijski ubica. Oko 4 miliona ljudi umrlo je od direktnih posledica debljine u 2015. godini.

O gojaznosti se piše, priča, ona se izučava, na nju se upozorava, prave se manje-više uspešne strategije protiv glavnog neprijatelja ljudskog izgleda i zdravlja. Jedno od trenutno najdelotvornijih rešenja u borbi protiv viška kilograma je preparat za mršavljenje iz Južne Amerike koji se proizvodi u provinciji Huancayo u državi Peru prirodnim sušenjem biljaka na suncu i vetru, i specijalnom preradom namirnica za koje je naučno dokazano da pomažu prilikom mršavljenja. On je čak četiri puta efikasniji od svih drugih trenutno dostupnih preparata i tableta. Takođe, tržište je preplavljeno dijetama za mršavljenje, planovima i programima za efikasno skidanje kilograma, a ipak broj gojaznih i dalje raste kako u visoko razvijenim, tako i u siromašnijim oblastima planete. Zanimljivo je da najnižu stopu gojaznosti imaju Vijetnam i Bangladeš.

Koji su razlozi zbog čega se ljudi uprkos dostupnim informacijama i raznovrsnom izboru hrane i dalje goje? Na ovo pitanje odgovor pokušavaju da nađu naučnici, stručnjaci i renomirane zdravstvene institucije širom sveta.

Stotine milijardi dolara uloženo je u istraživanja gojaznosti poslednjih nekoliko decenija

Najlogičniji odgovor koji možemo čuti na pitanje zašto se ljudi goje je da unose više energije nego što uspevaju da potroše. Praktično, puno hrane, a premalo ili nikako aktivnosti i vežbanja.

To potvrđuje i nauka. Iako nismo svi baš voleli fiziku u školi znamo jedan od osnovnih zakona termodinamike koji parafrazirano glasi – količina energije koju unesete u neki sistem minus energija koju izbacite mora se negde skladištiti i sačuvati. U našem slučaju to je obično salo na stomaku, butinama i ostalim problematičnim delovima tela.

Iako ovo na prvi pogled izgleda kao sasvim pristojan razlog zašto ljudi dobijaju na težini, on ne objašnjava sasvim zbog čega ljudi sve više jedu, a sve manje se kreću. Takođe, sigurno poznajete barem jednu osobu u svom okruženju koja jede duplo više od vas i uspeva da zadrži idealnu težinu. A tu su i oni koji se ugoje i od čaše vode.

Pećinski čovek i dalje živi u nama

Sećate se lekcija iz istorije o životu naših predaka i kako je izgledao jedan dan u životu pračoveka. Puno opasnosti, malo hrane do koje nije bilo lako doći, stalna borba sa glađu, naročito u hladnim mesecima. Zbog toga je kada nađe hranu čovek unosio u što većim količinama, kako bi u telu stvorio zalihe za period kada je nije bilo.

Slično je bilo i kasnije kroz istoriju, migracije, ratovi … i svest o gladi kao opasnosti duboko se ukorenila u našoj svesti i genima. Iako smo napredovali u nauci i tehnologiji, fiziološki sistem čoveka nije se mnogo prilagođavao kroz vekove.

Promenio se način na koji trošimo energiju koju dobijamo iz hrane. Ljudi su nekada bili lovci-sakupljači, a zatim poljoprivrednici. Sve je manje ljudi koji danas rade na poljima, a migracije iz sela u grad prisutne su u celom svetu.

Hrane danas ima i previše, lako je dostupna većini stanovništva pa nema potrebe za kilometarskom potragom, ali većina ljudi oseća konstantnu glad. To je jedno od objašnjenja zašto danas unosimo hranu u većim količinama nego što su nam realne potrebe.

Da bi smo razumeli problem gojaznosti moramo se vratiti daleko u prošlost.

Nagomilavanje sala imalo je značajnu funkciju u prošlosti i odgovor treba tražiti u tome što su ljudi bili više gladni nego siti. Postojali su periodi kada je prvobitni čovek hranu unosio u optimalnoj količini i periodi kada je u hrani oskudevao.

Kada je hrane bilo dovoljno, ona se unosila u većoj količini od potrebne i taložila u posebnim stanicama, da bi u periodima gladovanja, organizam oslobađao te zalihe i tako omogućavao čoveku da preživi. Obično su to bili dugi, hladni zimski dani kada su mogućnosti za pronalaženje hrane bile svedene na minimum.

Nagomilavanje sala imalo je još jednu značajnu funkciju a to je zaštita od hladnoće.

Savremeni čovek više ne gladuje ali zato neprestano taloži naslage.

Kako to da se ljudski organizam u međuvremenu nije prilagodio novom načinu života?

Odgovor leži u činjenici da je glad u savremenom društvu iskorenjena tek nedavno, a negde još uvek i nije. Ljudi ne gladuju, pri tome mislimo na veliki deo običnog sveta, tek poslednjih sto godina i manje. Verovatno ste i sami slušali priče vaših baka i deka, kako se u njihovom detinjstvu gladovalo i oskudevalo u svemu. Eto, tu leži odgovor.

Istorijska distanca još uvek nije dovoljno velika da bi se organizam prebacio na režim probave koji odgovara merilima modernog homosapiensa.

Kada ste poslednji put osetili istinsku glad, iz stomaka, zbog koje vas creva dozivaju?

Verovatno ne pamtite, jer i ne primećujemo da konstantno unosimo hranu, ne dajući stomaku vremena da sasvim svari prethodni obrok. Problem je što najveći broj ljudi danas jede kako bi zadovoljili apetit, a ne glad.

U čemu je razlika između apetita i gladi?

Glad je fiziološka potreba za hranom, a apetit želja i emotivno-psihološka potreba. Signal da ste gladni dolazi iz stomaka, a apetit iz glave. Kada ste stvarno gladni, nije vam važno šta ćete pojesti, pa se možete opredeliti za zdrav i niskokaloričan obrok. Apetit je često neutoljiva želja za isključivo jednom vrstom namirnica, uglavnom slatkišima, testom, grickalicama.

Savremeni način života je ubrzan, a dan često prepun obaveza i stresa. Stres je jedan od glavnih aktivatora apetita. I eto nas na početku priče.

Nekontrolisani i neizbalansirani obroci, više hrane i kalorija nego što nam je objektivno potrebno da normalno funkcionišemo, to onda postane stil života koji vodi pravo u gojaznost.

Probajte da jedan dan jedete svesno. Promislite svaki put pre nego što nešto pojedete ili jednostavno zapišite. Na kraju dana, biće vam sasvim jasno zbog čega vaša vaga pokazuje baš tu brojku. Ovo je i najbolja vest koju možete čuti, jer ako ste vi “krivac”, kod vas je i ključ za rešenje problema.

Da li ste zavisni od hrane?

“Ni hrana nije ono što je bila nekada”. Ovo ste sigurno čuli naročito od starije generacije. Hrane je sve više, lako je dostupna većini, ali je uporedo sa tim njen kvalitet doveden u pitanje. Kvantitet skoro uvek naudi kvalitetu, a zdrava hrana je često i nekoliko puta skuplja od nezdravih opcija.

Osnovni zadatak hrane je da nahrani naše telo potrebnim nutritijentima i da nam dovoljno energije za normalno funkcionisanje. Ako pogledamo sastav današnjih obroka, ne treba puno mudrosti da bi se shvatilo da su bazirani na veštačkim sastojcima, aditivima koji poboljšavaju ukus i produžavaju trajanje sa previše loših ugljenih hidrata, šećera, masnoća, boja… Većina ovih supstanci može izazvati ozbiljnu zavisnost jer vrši stimulans centara za nagradu u mozgu.

Tako je danas zavisnost od hrane ozbiljan problem, naročito što ljudi i nisu svesni da je imaju. Biohemija u mozgu jednostavno pravi izbore umesto vas i vi samo izvršavate naredbe iz podsvesti.

Sve manje ljudi ima vremena da sami pripremaju svoje obroke i tako barem donekle kontrolišu šta unose u svoje telo. Vraćanje starim dobrim obrocima u krugu porodice može biti vaš prvi korak ka rešavanju ovog problema.

Kompanije koje se bave proizvodnjom hrane ulažu milione evra u marketing i ubeđuju nas da je nezdrava hrana zapravo zdrava

Korporacije koje se bave prodajom hrane na ishranu ljudi gledaju isključivo kao na veoma unosan biznis. Pred zaradom etika često pada u vodu, pa proizvođači hrane i pića često postaju agresivni prodavci koji će vas na sve načine ubeđivati da je nezdrava hrana zapravo zdrava. Ne biraju se marketniška sredstva, a kampanje su često usmerene na decu, koja će sutra izrasti u njihove potrošače.

Deca postaju zavisna od određene vrste hrane pre nego što postanu sposobna da donose odluke o tim stvarima. To jedan od razloga što je sve više gojazne dece u svetu. Previše loše hrane, pametnih aplikacija na telefonu i TV-a, a premalo kretanja, igranja i druženja napolju.

Ukoliko ste roditelj, onda sigurno znate da je vaspitavanje primerom najdelotvornija metoda. Deca ne slušaju, već gledaju i oponašaju roditelje. Budite im pozitivan primer i pravim izborom i navikama u ishrani smanjite uticaj agresivnih kampanja koje vrebaju na svakom ćošku. Osim toga, kada dete u ranom uzrastu usvoji zdrave navike, velika je verovatnoća da će ih zadržati i kasnije u životu.

Informacijama o hrani namerno se upravlja u cilju marketinga i zato se određeni podaci ističu kao tačni iako nisu

Koliko puta ste bili iznenađeni kada razbijete neki od mitova u koji verujete još od detinjstva. Tako vas i pogrešne informacije o hrani mogu koštati izgleda, ali i zdravlja.

Internet je doprineo globalnom povezivanju i dostupnosti informacija. Ima bezbroj web sajtova o mršavljenju, Instagram stranica, portala i video klipova koji se bave ishranom i gojaznošću. Međutim, morate pažljivo birati izvore sa kojih sakupljate informacije. Mnogo je netačnih podataka, pojednostavljenih i pogrešno prenešenih i protumačenih rezultata istraživanja. Neke informacije su zastarele ili izvedene iz nedokazanih teorija i pretpostavki.

Ako ste pobornik teorije zavera, možete zaključiti i da se informacijama o hrani namerno upravlja u cilju marketinga i da se određeni podaci ističu kao tačni.

Svakako dobro promislite kome ćete pokloniti svoje poverenje, jer loše informacije mogu usporiti vaš napredak ili vas vratiti nekoliko koraka unazad u mršavljenju.

Za gojaznost jeste kriva GENETIKA ali i loše navike u ishrani

Veliki je broj izgovora kojima ljudi pokušavaju da opravdaju svoju gojaznost. Jedan od najčešćih su “loša” genetika i spor metabolizam. Šta o tome kažu istraživanja?

Genetika je zaista jedan od faktora koji delimično može uticati na nagomilavanje kilograma. Deca gojaznih roditelja imaju veće predispozicije da i sami postanu gojazni. To ne znači da će to obavezno i biti tako.

Jer, da li je u potpunosti kriv gen ili odrastanje u sredini koja ima loše navike u ishrani?

Zanimljive su studije izrađene na praćenju života odvojenih identičnih blizanaca iz porodica koje su imale problem sa gojaznošću. One pokazuju da se genetske predispozicije ne moraju obavezno ostvariti i da je uticaj okruženja presudan. Jedan od blizanaca bi razvio gojaznost, a drugi ne.

Tome u prilog idu i istorijske činjenice. Nekada među Indijancima i domorodačkim plemenima Amerike nije bilo gojaznih ljudi. Kada su ih beli ljudi kolonizovali i sobom doneli svoje navike i hranu, to je rezultiralo da je 90% Indijanaca sada gojazno i masovno boluju od dijabetesa.

Kako sprečiti gojaznost?

Nakon što smo otkrili neke od glavnih uzroka gojenja, ostaje još odgovor na pitanje kako se izboriti sa ovom pojavom.

Rešenje može biti i neka od dijeta koje smo detaljno opisali na našem sajtu, kombinovana sa šetnjom ili treningom. Takođe, da bi ste skinuli neželjene kilograme probajte i proizvod koji je četiri puta efikasniji od svih preparata i tableta koje trenutno možete pronaći na tržištu. U pitanju je prirodni preparat za mršavljenje iz Južne Amerike koji se proizvodi u provinciji Huancayo u državi Peru prirodnim sušenjem biljaka na suncu i vetru, i specijalnom preradom namirnica za koje je naučno dokazano da pomažu prilikom mršavljenja. Glavni benefiti prilikom korišćenja ovog proizvoda jesu to što će vam se smanjiti apetit, topićete masne naslage i uklonićete celulit ukoliko ga imate.

2018-11-08T03:36:30+01:00 13/07/2018|2 Komentara

2 komentara

  1. Pedja Obrenovic 14/07/2018 at 03:37 - Reply

    Svaka čast na ovom sjajnom tekstu!!! Hvala vam puno!!!

  2. Dejan Arnautovic 15/07/2018 at 09:55 - Reply

    Upravu ste za sve što ste napisali. Bitno je da se vodi racuna o ishrani. Takodje, moja preporuka za DietX preparat za mrsavljenje iz Juzne Amerike… Smrsao sam 8 i po kila za mesec dana pomocu njega i nista nisam vratio, bas sam zadovoljan

Dodavanje komentara na tekst