Holesterol je sastavni deo organizma, odnosno masnoća koja se normalno nalazi u organizmu i predstavlja neophodan faktor u funkcionisanju svake ćelije. Kao važan sastojak u funkcionisanju organizma, učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, stvaranju hormona poput estrogena, testosterona i adrenalina, kao i u transportu vitamina D, K, A i E…

Pored toga što je sastavni deo muških i ženskih seksualnih hormona, hormona nadbubrežne žlezde i vitamina, holesterol je neodvojiv deo žučnih kiselina koje učestvuju u varenju hrane u stomaku. Organizam ga sam stvara, ali se dobrim delom unosi preko namirnica životinjskog porekla, dok se preko jetre raznosi po telu do mesta na kom je potreban.

Prema nekim procenama, skoro dve trečine holesterola nastaje procesom sinteze u organizmu, dok se jedna trećina unosi preko hrane. Ipak, loši trendovi u ishrani i prekomerna težina mogu da utiču na povišen holesterol. Samim tim, korišćenje kvalitetnog preparata za mršavljenje u regulisanju telesne težine može da bude od velike pomoći u borbi protiv visokog nivoa u organizmu.

Zbog važne uloge koju ima u funkcionisanju organizma, kao i zbog činjenice da je neophodan deo ishrane, ali one koja je regulisana i pravilna, predstavlja važan činilac u održavanju zdravlja neke osobe. U nastavku teksta pročitajte šta je holesterol, koji su simptomi i uzroci, ali i koji su načini da se izleči.

Šta je holesterol?

Holesterol je masni alkohol steroidne strukture, lipidni molekul koji se sintetiše u životinjskim ćelijama, nakon čega ulazi u sastav ćelijske membrane. Predstavlja depo energije i omogućava održavanje normalnog oblika ćelije, odnosno učestvuje u očuvanju ćelijskog integriteta i transportu materija.

Njegova važnost se ogleda u tome što ishrana, iz koje su izbačene namirnice bogate holesterolom, može da dovede do oštećenja jetre, smanjenja koncetracije i pamćenja, ali je važno pomenuti i da su upravo masti zadužene za apsorpciju liposolubilnih vitamina, koji čuvaju naše organe i održavaju zdravlje kože.

Holesterol je liposolubilan molekul, pa se tako kroz krv transportuje putem lipoproteina, a u zavisnosti od toga se razlikuju dobar i loš holesterol. Dobar holesterol, odnosno holesterol HDL (eng. high density lipoprotein) sakuplja loš, odnosno LDL holesterol (eng. low density lipoprotein), čije se čestice lepe za zidove krvnih sudova, čineći ih tvrdim, suženim i krtim.

Holesterol HDL – dobar holesterol i zaštitna uloga u organizmu

Holesterol HDL ima protektivnu, zaštitnu ulogu u organizmu, pa se zato naziva i “dobar holesterol”. On čini 20% ukupnog holesterola. Što su vrednosti HDL holesterola više, to je bolje stanje u kom se organizam nalazi, jer ovaj holesterol prešišćava krvne sudove. 

Kada je u pitanju HDL holesterol granice koje spadaju u red normalnih vrednosti nalaze se u opsegu od 1.03-1.55 mmoI/L. Sa druge strane, vrednosti HDL holesterola koje se ne uklapaju u spektar optimalnog, povišen HDL holesterol pokazuje zaštićenost od kardiovaskularnih bolesti koje napadaju organizam. Sa druge strane, snižen HDL ukazuje na negativne posledice. 

Takođe, holesterol granice normalnih vrednosti “koristi” i kako bi upozorio organizam. Čak i minimalno smanjenje upućuje na povećani rizik od ateroskleroze, odnosno taloženja masnoća na unutrašnjim zidovima krvnih sudova, što dovodi do njihovog začepljenja i bolesti kao što su moždani udar ili infarkt srca.

Ateroskleroza – faktori rizika i povećana količina masnoća u krvi

Neki od faktora rizika koji mogu da ukažu na stanje ateroskleroze ili da povećaju šanse za oboljenje jesu i povećana količina masnoća u krvi i gojaznost, odnosno sav višak holesterola i drugih masti koje organizam ne može da iskoristi, a koje se talože na zidovima arterija.

Takođe, povećan krvni pritisak (hipertenzija) je jedan od faktora rizika, zbog toga što hipertenzija može da dovede do mehaničkog oštećenja ćelija koje oblažu krvne sudove. Pušenje cigareta, odnosno otrovne supstance koje se u organizam unose tokom pušenja oštećuju ćelije arterija. 

Neki od faktora rizika uključuju i šećernu bolest (dijabetes). Starosna granica, odnosno godine života, koje za muškarce označavaju preko 45 godina starosti, a za žene preko 55 godina starosti, ili ulazak u menopauzu, mogu da budu uzročnici pojave ateroskleroze. Uz to, način života i nedovoljna fizička aktivnost, uz dodatak stresnih situacija, mogu da budu okidač za pojavu ateroskleroze.

LDL – loš holesterol i nepravilna ishrana

Holesterol LDL se drugačije naziva i “loš holesterol”, a čini i oko 70%, odnosno najveći deo holesterola u organizmu. Njegovo određivanje je veoma bitan faktor u utvrđivanju rizika od koronarnih oboljenja i ateroskleroze, koja u kasnijem stadijumu može da dovede do formiranja tromba i nastanka srčanog ili moždanog udara. 

Kada je u pitanju LDL granice koje se smatraju normalnim opsegom idu od 1,44-4,53 mmoI/L. Povišene vrednosti “lošeg holesterola”, odnosni svaki prelazak granica holesterola se najčešće povezuje sa nepravilnom ishranom, lošim životnim trendovima i stresom koji je uzrokovan ubrzanim načinom života i problemima na poslu. U tim trenucima, povećava se rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, pre svih ateroskleroze.

Holesterol i trigliceridi

Holesterol i trigliceridi su dve osnovne vrste masti (lipida) u našem organizmu. Masnoća iz hrane se hidrolizuje u tankom crevu, apsorbuje se i resintetiše u ćelijama sluzokože. Nakon toga ulazi u limfne sudove i u cirkulaciju, odnosno stiže do jetre. Višak masnoća se deponuje u obliku masnih naslaga i služi kao “rezervoar energije”.

S obzirom na to da su trigliceridi masnoće koje unosimo hranom i koje su važne za funkcionisanje našeg organizma, one služe kao skladište energije. Svaki višak hrane u organizmu, odnosno sve ono što pojedemo u količinama većim nego što nam je potrebno, pretvara se u trigliceride. 

Trigliceridi se razgrađuju u trenucima kada je potrebna dodatna energija, u razmaku između obroka ili nakon gladovanja, a svojom razgradnjom oslobađaju energiju za obavljanje osnovnih životnih funkcija. Smanjena koncentracija triglicerida ima manju dijagnostičku vrednost i može se naći kod malnutricije (neuhranjenosti) i malapsorpcije (smanjenog unosa i apsorpcije hrane.

Kao i kod granica holesterola, tako je važno napomenuti i optimalne vrednosti triglicerida. Normalne vrednosti triglicerida nalaze se u opsegu og 0,46-2,28 mmoI/L, a povišen nivo triglicerida ima veze sa povećanim unosom hrane, oštećenom funkcijom jetre, hroničnim alkoholizmom, šećernom bolešću, nefrotskim sindromom, hipotireozom, opstrukcijom žučnih puteva i uzimanjem nekih lekova, a javlja se i kod stresnih situacija.

Holesterol u krvi  

Preteran unos masne hrane ili ugljenih hidrata, koji se u organizmu konvertuju u trigliceride, dovodi do povećanja nivoa holesterola i triglicerida iznad fiziološkog opsega. Hiperlipidemija je zajednički naziv za povećan holesterol u krvi, trigliceride i lipoproteine. 

Previsok nivo lošeg holesterola može da dovede do sužavanja arterija i smanjenja njihove prirodne elastičnosti, jer holesterol u krvi počinje da se lepi za površinu krvnih sudova. Kada se tako sužen krvni sud začepi ugruškom (trombom), potpuno se prekida dotok krvi u tkivo koje taj krvni sud snabdeva, pa u srcu nastaje infarkt, a u mozgu moždani udar. 

Baš iz tog razloga, povišen nivo lošeg holesterola jedan je od glavnih rizika za srčana oboljenja, moždani udar i bolesti perifernih arterija. Pored toga, loš holesterol u povećanim količinama dovodi do stvaranja nakupina masti pod kožom (ksantoma), na laktovima, kolenima i zglobovima, dok se visoke vrednosti triglicerida manifestuju ksantomima na leđima, stomaku, šakama i stopalima.

Holesterol simptomi – kako znati da je visok holesterol problem?

Kada je u pitanju holesterol simptomi koji ukazuju na ovo stanje organizma mogu da budu brojni. Visok holesterol može da bude posledica nezdrave ishrane, pušenja, dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili genetike, odnosno genetskih predispozicija koje osoba ima za srčana oboljenja.

Iako je neretko slučaj da osobe koje odlikuje visok holesterol ne pokazuju nikakve simptome, ipak se mogu javiti bolovi u stomaku, poremećaj cirkulacije, promene na koži, kao i promene na očima. Takođe, pojava sivog ili belog kruga, odnosno prstena, oko dužice ili šarenice oka može da bude indikator holesterola.

Ove promene na oku se uglavnom javljaju kod starijih osoba, bezopasne su, ali mogu da ukazuju na visok holesterol i na pojavu ksantelazme – žućkaste promene u unutrašnjosti očnog kapka. 

Kako smanjiti holesterol – zdrave životne navike

Odgovor na pitanje kako smanjiti holesterol krije se u praktikovanju zdravih životnih navika, a parola Bolje sprečiti nego lečiti defitivno važi kada je u pitanju povećan holesterol. Samim tim, jedno od rešenja kako smanjiti holesterol odnosi se na smanjenje telesne mase, odnosno ukoliko indeks telesne mase (BMI) prelazi 30.

Takođe, povećan holesterol može da se smanji i fizičkom aktivnošću. Vožnja bicikla, plivanje, trčanje ili brzo hodanje na svakodnevnom nivou, u trajanju od makar 30 minuta, mogu da dovedu do poželjnog nivoa holesterola, odnosno do povećanja dobrog holesterola i snižavanja lošeg holesterola.

Zdrave životne navike uključuje i manji unos alkoholnih pića, ali je jedna čaša vina dnevno dozvoljena zbog polifenola, koji poboljšavaju protok krvi i deluju zaštitno na krvne sudove. Preporučuje se konzumiranje čaja i kafe bez šećera. Osim alkohola, poželjno je da ne pušite i da se hranite pravilno, odnosno u skladu sa savetima lekara ili nutricionista.

Kada je u pitanju holesterol ishrana treba da uključi drugačiji izvor proteina. To se postiže tako što se crveno meso zamenjuje pilećim ili ćurećim mesom, uz konzumiranje ribe ili pastrmke, makar 2 do 3 puta nedeljno. Takođe, pasulj, sočivo ili leblebije mogu da budu kvalitetan supstitut mesu u pravilnoj ishrani.

Konzumiranje voća i povrća pomaže kod povišenog holesterola, a posebno zbog toga što takva hrana sadrži vitamin C. Ovaj vitamin učestvuje u sintezi kolagena i time daje podršku vezivnom tkivu koje ulazi u sastav zidova krvnih sudova. Jabuke i dunje sadrže pektin, koji je koristan u povećanju dobrog holesterola, ubrzava metabolizam, stimuliše pasažu creva i tako smanjuje količinu masnoće koje telo apsorbuje.

Pored toga, poželjno je proste šećere zameniti složenim. Dijetalna vlakna u ražanom hlebu su pogodnija za ishranu od belog hleba, dok je za doručak poželjno jesti žitarice, kao što su ovsene pahuljice ili musli. Pravilna ishrana i zdrav život u velikoj meri utiču na holesterol i stanje organizma.

Lek za holesterol – suplementi kao dodatak terapiji

Uz savete o ishrani koje smo već pomenuli, a koji uključuju i konzumuranje voća i povrća, promenjen izvor proteina, korišćenje složenih šećera u ishrani i promenu štetnih navika, poput konzumiranja alkohola i pušenja, odlazak kod lekara je neophodan. Laboratorijski nalazi su prvi korak ka detektovanju problema koji treba da uključi i lek za holesterol.

Samim tim, većina lekara preporučuje osnovnu terapiju, ali i savetuje upotrebu suplemenata koji dokazano deluju na sniženje povećanih masnoća u krvu. Većina ovih suplemenata se mogu kupiti u apoteci, bez lekarskog recepta. Određene studije su pokazale da su najbolji minerali za sniženje holesterola – hrom, kalcijum, magnezijum i cink.

Pored ovih minerala, savetuje se i upotreba omega-3 masnih kiselina. Osobe koje su na terapiji koja uključuje antikoagulantne lekove – acetisalicilnu kiselinu, klopidogrel i varfarin – ovaj suplement ne treba da koriste, jer može da dođe do pojačane sklonosti ka krvarenju. 

Lecitin iz soje je još jedan važan suplement koji se preporučuje prilikom tretiranja povišenog holesterola, jer omogućava lakše metabolisanje i sprečava nakupljanje masti na zidovima krvnih sudova, kao i njihovo taloženje u masnom tkivu. Istovremeno, kada se sa lecitinom koristi i vitamin C, dolazi do bržeg rastvaranja arterijskih naslaga u zakrčenim krvnim sudovima.

Prirodni lek za holesterol 

Kada je u pitanju prirodni lek za holesterol, postoji veliki broj biljaka i kombinacija koje mogu da utiču na regulisanje nepovoljnog stanja organizma i povišenog holesterola. Na primer, ulje crnog kumina smanjuje ukupan holesterol u krvi tako što snižava loš holesterol i zaustavlja zapaljenske procese u zidu krvnih sudova, pa je zato dobar i u prevenciji ateroskleroze.

Takođe, ulje crnog kumina deluje povoljno na kardiovaskularni sistem, jačanjem zidova krvnih sudova, povećavajući time njihovu elastičnost i regulišući arterijski krvni pritisak. Pored toga, eterično ulje štapića cimeta ima pozitivna dejstva kada je u pitanju pomoć kod povišenog holesterola.

Čenovi belog luka se koriste u borbi protiv povišenog holesterola, jer sprečavaju taloženje krvnih ugrušaka i začepljenja arterija. Tako štiti i srce, ali i sprečava nastanak srčanih oboljenja. Laneno seme je još jedan prirodni lek za holesterol, jer sadrži lako svarljiva vlakna i omega-3 masne kiseline. Ove komponente imaju veoma pozitivne efekte na arterije sa visokim holesterolom.

Pored toga, postoje i lekoviti recepti koji se koriste kao prirodni lek za holesterol. Jedan od njih uključuje: 3 litra vode, 1 kilogram organskog limuna, vrećicu sode bikarbone i 5-6 vezica peršuna. Ovaj napitak je odličan lek za holesterol i trigliceride, a najbolje je da se pije ujutru, u maloj čašici, pre doručka.

Kao jedan od pokazatelja holesterola je i prekomerna telesna težina, uzrokovana nepovoljnim životnim navikama. Ukoliko tražite način da regulišete težinu i da indeks telesne mase dovedete na optimalan nivo, kontaktirajte nas. Ipak, ne zaboravite da je telesna težina samo jedan korak u borbi protiv povišenog holesterola i brojnih bolesti koje on izaziva.