fbpx
//Šta je depresija – vrste depresije i kako se leči
Da li znate da postoji mnogo bolje rešenje za mršavljenje nego što je dijeta?

Otkrivamo vam tajnu kako efikasno smršati za manje od 28 dana!

Nekoliko hiljada naših čitalaca je probalo da drži razne dijete o kojima smo pisali na sajtu. Neki su bili uspešni u tome a neki nisu. Svi znamo da uopšte nije lako odreći se hrane. Zato smo, posle više od 19 godina iskustva u svetu mršavljenja odlučili da svima zauvek pomognemo u borbi protiv kilograma! Ponudili smo potpuno novo rešenje i ono što je najbitnije svi se slažu sa činjenicom da su imali čak 4 puta brže i bolje rezulate koristeći ga.
Kliknite ovde da saznate više o čemu se radi!
P.S. Procenat zadovoljnih korisnika je impresivnih 99.5%!

Šta je depresija – vrste depresije i kako se leči

Depresija je jedno od najčešćih medicinskih oboljenja, koja svake godine pogađa ogroman broj ljudi na celom svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, predviđa se da će do 2020. godine depresija biti na drugom mestu u ukupnom rangiranju oboljenja po godinama života.

Kao deo širokog dijapazona predrasuda koji su u bliskoj vezi sa mentalnim bolestima, depresija spada u red stigmatizovanih stanja koji vode ka diskriminatornom ponašanju prema ljudima koji pate od nje. Zato je važno da ova globalno rasprostranjena boljka savremenog sveta, brojnim aktivnostima i terapijama, sa sebe skine stigmu negativnog.

Depresija kao bolest ima određene specifične karakteristike, koje se ogledaju u sniženom, negativnom raspoloženju, osećaju nezadovoljstva, manjku energije i snage, javljanje osećaja krivice ili neodređenog straha – anksioznosti, kao i brojnim drugim simptomima. Ono što je zajedničko za sve njih je odsustvo pozitivnih misli i životnih radosti.

Bilo da su u pitanju gojazne osobe kojima se čini da im ni najbolji preparat za mršavljenje neće pomoći, osobe koje imaju problema na poslu ili one kojima u školi ne ide kako treba, depresija ne znači promenljivo stanje tuge i nezadovoljstva koja nestane nakon nekoliko dana. Ona traje kontinuirano i obuzima čitavo telo. U nastavku teksta saznajte više o tome šta je depresija, koji su simptomi ove bolesti, kakve vrste depresije postoje i kako se depresija leči.

Šta je depresija?

Odgovor na pitanje šta je depresija tiče se pre svega opisa stanja u kom se telo i um nalaze. Stanje niskog raspoloženja, averzija i negativna sklonost prema bilo kakvim aktivnostima, koja rezultira negativnim mislima, ponašanjem i emocijama, uz pogled na svet koji se drastično menja, čineći da se osoba oseća zabrinuto i prazno, čine deo odgovora na pitanje šta je depresija.

Osobe koje pate od depresije gube interes za aktivnosti koje su nekada smatrale zanimljivim, moguće je da dođe i do poremećaja ishrane, naglih dijeta, kao i problema sa koncentracijom, koji se posebno tiču detalja ili donošenja nekih odluka. Takođe, javljaju se suicidne misli i stvara se sveopšti osećaj izmorenosti tela.

Koji su simptomi depresije?

Iako ne postoje univerzalni simptomi depresije, jer ova bolest varira od osobe do osobe, postoje neki simptomi koji se izdvajaju kao karakteristični. Kao bolest raspoloženja, depresija istovremeno zahvata i um i telo, a svaki od simptoma je potrebno da postoji makar dve nedelje i duže kako bi se utvrdila odgovarajuća dijagnoza. 

Kada je u pitanju depresija simptomi su sledeći:

  • Smanjeno uživanje u aktivnostima koje su pre pojave depresije izazivale radost, kao i nedostatak životne radosti i poleta;
  • Osećaj tuge ili žalosti koje preplavljuje čitavo telo. U tim trenucima, osoba se ponekad oseća više praznom nego tužnom, ili je istovremeno i tužna i prazna, a sve zbog anemičnog osećaja besmisla koji depresija izaziva;
  • Manja energičnost osobe i brže zamaranje tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti;
  • Gubitak interesa za hobije, sveopšta bezvoljnost i smanjen interes za sve one stvari koje je osoba pre pojave bolesti obavljala;
  • Kod mnogih osoba se javlja strah koji je najčešće povezan sa mislima o nečemu lošem;
  • Suicidne, crne misli i razmišljanja;
  • Smanjen san, uz javljanje nesanice ili ranog buđenja, uz pojačanu potrebu za snom;
  • Teže donošenje odluka i smanjena koncentracija;
  • Poremećaj pažnje koji je povezan sa smanjenjem koncentracije;
  • Razdražljivost;
  • Osećaj bezvrednosti, manje vrednosti, krivice i bespomoćnosti;
  • Nizak nivo samopouzdanja i samopoštovanja koji se naslanja na prethodnu stavku;
  • Osoba se teško opušta, uz nemogućnost smirivanja crnih misli;
  • Gubitak ili povećanja telesne mase, u zavisnosti od osobe;
  • Javljaju se konstantne fizičke smetnje, poput glavobolje, vrtoglavice, hroničnih bolova, probadanja, usporenog kretanja.

Navedeni simptomi depresije nisu eksluzivno vezani za bolest, jer se ona drugačije ispoljava kod ljudi i nema svaka osoba iste uzročnike koji je podstiču. 

Ipak, kada je u pitanju depresija simptomi koji su navedeni čine glavne karakteristike bolesti i utiču na raspoloženje, razmišljanje, ponašanje, a ispoljavaju se i fizički simptomi koji dodatno opterećuju telo osobe koja pati od depresije.

Depresija – uzroci koji utiču na pojavu bolesti

Kada je u pitanju depresija uzroci ove bolesti leže u nekoliko ravni koje, kod različitih osoba, dovode do pojave bolesti. Razvijanje depresivnog poremećaja je najčešće uzrokovano kombinacijom genetskih, psiholoških i faktora životne sredine. 

Samu bolest depresije mogu da uzrokuju različite stresne situacije u životu, kao što su gubitak člana porodice, razvod ili gubitak posla, kao i pesmistična ličnost osobe. Takođe, nasledni faktori, ozbiljne bolesti ili loš način života, koji podrazumeva i konzumaciju alkohola, mogu da budu okidač za pojavu ove bolesti. Ovo su uzroci depresije:

    • Genetske predispozicije – postojanje depresije u porodici ili sklonost ka ovom oboljenju unutar porodičnog stabla povećava sklonost osobe da i sama postane depresivna.
  • Biohemijski faktori – Prilikom normalnog funkcionisanja mozga, neurotransmiteri koji regulišu raspoloženje, uspostavljaju kontakt moždanih ćelija tako što signal sa jedne nervne ćelije prelazi na drugu nervnu ćeliju. Kod ljudi koji pate od depresije, neurotransmiteri ne funkcionišu normalno, što znači da je taj signal prekinut ili potrošen pre nego što pređe na sledeću moždanu ćeliju, a to rezultira smanjenjem raspoloženja. Ovi faktori spadaju u red odgovornih za nastanak depresivnih poremećaja snižene koncentracije monoamina u mozgu, pre svega noradrenalina i serotonina.
  • Stresni događaji – Lanac stresnih događaja, koji uključuje razvod braka, bolest ili smrt člana porodice, gubitak posla ili neuspeh u školi može da bude okidač za pojavu ponašanja koje vodi ka depresiji. Uzroci depresije koji uključuju stresne događaje spadaju u grupu onih koji depresivne navike ponašanja stvaraju tokom života, bez obzira na genetske predispozicije ili biohemijske faktore, ali su sa njima ipak povezani, jer ne reaguje svaka osoba istovetno na neki stresni događaj.
  • Lične predispozicije, odnosno odgovarajući tip ličnosti – Kao i kod većine bolesti, određeni tipovi ličnosti poseduju veći rizik da obole od depresije nego drugi. Ovo uključuje osobe koje imaju tendenciju da budu zabrinute, pesimistične, samosažaljive, one koje imaju nisko samopoštovanje, ali i osobe koje su sklone perfekcionizmu u obavljanju nečega ili su, pak, stidljive.

Pored ovih, uzroci depresije mogu da budu izazvani i organskim poremećajima. Različiti medikamenti, endokrinološki poremećaji (hipotireodizam, Kušingov sindrom, Adisonov sindrom, imunološki poremećaji, sistematski lupus), neurološki poremećaji poput multiple skleroze, ali i različite infekcije (hepatitis, mononukleoza). Takođe, kada je u pitanju depresija uzroci izazvani organskim poremećajima uključuju i nedostatak vitamina.

Društvena slika depresije – stigmatizacija i poricanje

Kao jedan od vodećih uzroka opterećenja bolestima i stresnim situacijama koje se dešavaju, depresija širom sveta predstavlja glavni pokazatelj takvog stanja organizma. Depresija je bolest koja češće pogađa žene nego muškarce. Ipak, zajednički imenilac za ovu bolest je što okolina često ne prihvata depresiju kao pravi problem.

Iako učestalost depresivnih poremećaja raste sa godinama starosti, ona često može da se poistoveti sa lošim socijalno-ekonomskim statusom. Na svu sreću, depresija je bolest kojoj ima leka. Međutim, da bi se sama bolest izlečila, potrebno je da se osoba uhvati u koštac sa problem i da razbije barijere i stigmu okoline. 

Stigmatizacija obolelih od okoline predstavlja veliki problem na globalnom nivou za sve one koji pate od depresije. Poricanje pravog statusa bolesti, nerazumevanje od strane porodice, prijatelja ili kolega, ali i stid zbog svog stanja, samo su neki od kontraefekata koji otežavaju borbu protiv ove planetarno zastupljenje bolesti. 

Stigmatizacija i poricanje su prepreke koje svaka osoba, obolela od depresije, treba da preskoči kako bi uz pomoć lekara, porodice i prijatelja uspela da prebrodi teške životne periode. Još jedna zabluda, ona o tome da je depresija povezana sa slabim karakterom i nedostatkom volje, široko je raspostranjena među ljudima i podstiče stigmu okoline koju je potrebno prevazići. 

Vrste depresije – od melanholične do velike depresije

Iako depresija može da bude normalna reakcija na neke nepovoljne životne aktivnosti, spektar reagovanja prilikom depresije u velikoj meri varira i određuje samu vrstu bolesti. Blaga depresija, koja se smatra emocionalnim poremećajem, tiče se nižeg stupnja bolesti i nije toliko ozbiljna kao neki drugi tipovi depresije.

Sa druge strane spektra, depresija sa psihotičnim simptomima, kao što su halucinacije, sumanute ideje ili stupor, smatra se duševnom bolešću i zahteva kliničko lečenje. Međutim, između ovih krajnjih spektara nalazi se i klinička depresija, stanje od kog pati veliki broj ljudi širom sveta. Vrste depresije su:

    • Velika depresija – poremećaj koji karakteriše kombinacija simptoma, sa posledicama koje umanjuju radnu sposobnost osobe, negativno utiču na kvalitet sna i ostalih svakodnevnih delatnosti, manjeg unosa hrane koji dovodi do mršavljenja i manjeg uživanja u prijatnim aktivnostima;
  • Postporođajna depresija – ovaj vid depresije povezan je sa pojavom novih hemijskih, socijalnih i psihološkim promena dolaskom bebe na svet. Postpartalna ili postporođajna depresija uključuje simptome tipične za proces nakon porođaja kao što su nedostatak sna ili gubitak apetita, ali je ovo stanje praćeno i drugim simptomima depresije, osećajem beznađa i nezadovoljstva, kao i suicidnih misli;
  • Sezonska depresija – poremećaj raspoloženja koji se svake godine dešava u isto vreme. Jedan od retkih oblika sezonske depresije, poznat pod nazivom letnja depresija, počinje krajem proleća ili početkom leta, a završava se u jesen;
  • Psihotična depresija – javlja se kao teška depresivna epizoda koja koegzisitra sa oblikom psihoze. Ovaj vid depresije može da se ispoljava kroz halucinacije, deluzije, zablude ili neki drugi raskid sa realnošću. Psihotična depresija, pored simptoma kliničke depresije i osećaja beznadežnosti i bespomoćnosti, takođe ima i karakteristike psihoze zbog koje se osobe najčešće hospitalizuju;
  • Bipolarni afektivni poremećaj, odnosno manična depresija – bipolarni afektivni poremećaj je ranije bio nazivan manična depresija, a odnosi se na veliki afektivni poremećaj ili poremećaj raspoloženja, kojeg karakterišu dramatične promene raspoloženja, koje sežu od depresije do manije ili ekstremnog ushićenja.

Klinička depresija – nemelanholično stanje od kog pati najveći broj ljudi

Klinička depresija, poznata i kao nemelanholično stanje ili velika depresija, predstavlja najčešći vid ispoljavanja ove bolesti. Ovaj tip depresije kao glavne uzroke izdvaja psihološke, umesto bioloških faktora. 

Obično se javlja kao odgovor na specifične događaje, niz stresnih događaja ili drugih neželjenih dešavanja, a povlači se u trenucima kad se stresni faktor reši ili ukloni učenje i razvojem korisne strategije prevladavanja stresa.

Simptomi koji prate kliničku depresiju uključuju i negativno raspoloženje ili tugu koja traje više od dve nedelje, gubitak zadovoljstva, interesovanja i produktivnosti za većinu stvari, pa čak i one društvene aktivnosti poput odlaska u školu ili na posao, kao i konstantno loše raspoloženje u toku dana. Klinička depresija reaguje dobro na različite vrste tretmana, a to pre svega uključuje psihoterapiju, savetovanje ili korišćenje antidepresiva.

Depresija – lečenje i preventiva

Lečenje depresije, kao i ostalih bolesti, u velikoj meri zavisi od svesti pacijenta i njegove spremnosti da se uhvati u koštac sa bolešću. Jedan od glavnih načina preventive depresije ogleda se u jednostavnom skrining testu, koji uključuje popunjavanje upitnika kod izabranog lekara. Kada je u pitanju depresija lečenje se ne sprovodi pomoću ovog testa, već on služi kao vodič za dalje postupanje u tretiranju bolesti.

Prvi korak koji zahteva lečenje depresije tiče se priznavanja postojanja bolesti. Tek nakon što se osoba odlučno okrene rešavanju problema počinje proces lečenja. Nakon što i lekar dijagnostifikuje bolest, lečenje depresije može da počne. Ali, stalno se napominje da ne postoje laka rešenja već da strpljenje pacijenta igra ogromnu ulogu u procesu lečenja.

Kako se leči depresija?

Lekovi za depresiju zavise od oblika depresije koji lekari ustanove da postoji i često su samo jedan od odgovora na pitanje kako se leči depresija. Blaži oblici mogu da prođu i bez lečenja medikamentima, uz bihejvioralno-kognitivne terapije (BKT), dok teži oblici zahtevaju i farmakološke tretmane. Ipak, smatra se da je najbolja terapija u lečenju depresije kombinacija psihoterapije i uzimanja lekova

Kada su u pitanju antidepresivi lekovi za depresiju, oni se javljaju u nekoliko dostupnih oblika. Tako postoje triciklični antidepresivi, selektivni inhibitori preuzimanja serotonina, 5-h52 antagonist, serotonin – noradrenalin reuptake inhibitori, reverzibilni inhibitori monoamino oksidaze i drugi.

Od krucijalne je važnosti saradnja pacijenta i lekara, uz napomenu da svaki od ovih lekova ima neželjeno dejstvo, pa je pažnja potrebna i prilikom prepisivanja same terapije. Kada su u pitanju antidepresevi lekovi utiču na biohemijsku ravnotežu određenih supstanci u mozgu koje su odgovorne za neuronsku komunikaciju. 

Jedan od brojnih pokazatelja depresije koji zahteva lečenje može da bude i prekomerna telesna težina. Ukoliko tražite način da regulišete težinu i steknete još jedno oruđe u borbi protiv depresije, možete nas kontaktirati, ali ne zaboravite da je ovo samo jedan simptom, i da se za rešenje problema morate konsultovati sa stručnim licem. 

S obzirom na to da depresija nije osećanje, već skup sindroma koji uključuju kognitivne, afektivne i somatske, odnosno telesne simptome, potrebno je u potpunosti razumeti ovu bolest, prihvatiti da ona zaista postoji svuda oko nas i krenuti u neprestanu borbu za izlečenjem. Jedino tako depresija postaje bolest kojoj ima leka.

2019-07-29T20:21:10+00:00 29/07/2019|0 Komentara

Dodavanje komentara na tekst