Ljudsko telo i njegova anatomija predstavljaju veoma složen sistem, čije se karakteristike menjaju tokom celog života. Iako bi neko kao odgovor na pitanje: “Od čega se sastoji ljudsko telo?” naveo ruke, noge, trup i glavu, pravilan odgovor je zapravo skroz drugačiji.

Ljudsko telo se sastoji od vode (koja zauzima ubedljivo najveći procenat – čak 70%), proteina vezivnih tkiva, masti, karbon-hidrata i DNK. Ukoliko Vas zanima kako je rapoređena sva ta voda u organizmu, odgovor je – u organima poput mozga, jetre, pluća, slezine, bubrega, gušterače, probavnog kanala i, naravno, mišića.

Odnos mišića u telu čoveka, kao i njegova težina, procenat masti, stanje zuba, kostiju i kose svakako nisu isti od rođenja pa do duboke starosti. U nastavku teksta saznajte kako se to Vaše telo menja i oblikuje s godinama, i kako se u skladu s tim promenama treba ponašati.

Šta se sve menja u našem telu?

Svesni smo nekih očiglednih promena koje nosi razvoj čoveka, kao što je sposobnost govora i hoda koje dobijamo u najranijem detinjstvu ili razvoj naših mentalnih sposobnosti, ali šta je ono što se fizički menja na našem telu i unutar njega?

Zapravo, tačan odgovor je – SVE. Od kose, noktiju, kože, kostiju, srca, pluća, pa do samog oblika ljudskog tela, bez obzira na genetiku. Promenu tela uzrokuju dve grupe faktora – oni koje možemo da kontrolišemo, i oni koji su van naše kontrole.

Kada govorimo o prvoj grupi faktora, svakako je reč o određenoj grupi ljudskih navika. To da li redovno vežbamo, da li vodimo računa o ishrani, da li dovoljno spavamo, da li smo skloni pušenju i ostalim porocima nesumnjivo ostavlja trag na naše telo, kako iznutra tako i spolja.

Osnovna kompozicija tela, koja podrazumeva vodu, kosti, mišiće i masti se menja tokom godina, bez obzira na to da li se menja i naša težina. Naravno, svaka osoba je specifična, pa je tako i svako ljudsko telo drugačije, što znači da će se i promene dešavaju individualnim tempom, kao i da su kod nekoga manje a kod nekoga više izražene.

Generalno, ono što sa godinama raste jeste procenat masti, dok se mišićna masa kao i mineralna gustina kostiju smanjuju.

Promena procenta masti s godinama

Količina masti u ljudskom organizmu koja je često u porastu je problem današnjice, jer se veliki broj ljudi upravo iz ovog razloga bori sa upornim viškom kilograma. Taj broj na vagi, odnosno naša težina, varira u zavisnosti od broja kalorija koje u sebe unosimo. Problem nastaje kada jedemo više nego što smo u stanju da sagorimo.

Bez vežbanja i bilo kakvih fizičkih aktivnosti, taj višak kalorija se u našem telu skladišti u vidu masti, a ne mišića, čemu se mnogi nadaju. Ukoliko uvećavamo mišićnu masu putem treninga, može se desiti da se i težina poveća, ali naše telo će izgledati jedino bolje, bez ikakvih viškova. Mišići su metabolički aktivniji od masti i mogu da sagore više energije odnosno kalorija. Povećanje težine kao posledica uvećanja masti je druga stvar, nešto o čemu treba voditi računa.

Sa godinama se osim procenta masti u organizmu menja i njihova lokacija. Kod žena, pad nivoa estrogena koji dolazi sa menopauzom poklapa se sa prelaskom masti iz donjeg dela tela ka sredini. Odnosno, “kruška” oblik tela se pretvara u oblik “jabuke”. Posledica ovog procesa je upravo ono na šta se žene žale kada kažu da su “dobile stomak”.

Ljudsko telo posleduje dve vrste telesne masti – potkožnu odnosno subkutanu i viscelarnu masnoću koja se locira oko unutrašnjih organa. Ukoliko možete da uštinete stomak u obliku kifle, znači da su u Vašem telu prisutne potkožne masti. Ako ne možete da zahvatite stomak na ovaj način, to verovatno znači da obim stomaka pravi druga vrsta masnoće, odnosno visceralna, koja se taloži oko unutrašnjih organa.

Potkožna masnoća je relativno benigna s aspekta zdravlja, iako je najčešći razlog naših dijeta i odlaska u teretanu. Viscelarna masnoća se nalazi ispod mišićnog sloja i oblaže organe poput jetre, srca, pankreasa i bubrega. Ona je odgovorna za stanja poput dijabetesa tipa 2, gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti kao i povišenog krvnog pritiska.

Kako se mišići menjaju s godinama

Kod zdrave odrasle osobe, mišići čine 40 do 50 procenata ukupne telesne težine. Gubitak mišićnog tkiva i snage je rezultat manjka aktivnosti koja pokreće naš mišićni sistem. Kako neka istraživanja kažu, nakon trideste godine u proseku gubimo oko jedan procenat mišićne mase.

S obzirom na to da, kao što smo već pomenuli, mišići sagorevaju više kalorija nego masti, smanjenje mišićne mase u Vašem telu uticaće i na broj kilograma i dovesti do eventualnog viška, ili manjka.

Kako se menjaju kosti i kičma

Što ste porasli u pubertetu – porasli ste. Nakon toga, kako dolaze godine, odlaze centimetri naše visine. Većina će do četrdesete godine izgubiti jedan centimetar, dok su muškarci do osamdesete godine niži za pet centimetra, a žene čak za osam.

Razlog toga što žene više gube na visini, leži u činjenici da nivo ženskih hormona koji su odgovorni za zdravlje gostiju rapidno opadaju u menopauzi. Nakon 35. godine kosti gube minerale, na čelu sa kalcijumom. Sposobnost tela da zameni novo koštano tkivo se usporava, pa samim tim kosti postaju krhkije i sklonije prelomima. Zbog toga kosti starih ljudi znatno sporije zarastaju ukoliko do preloma dođe.

Gubtak na visini je takođe uzrokovan i ravnanjem diskova koji leže između kostiju kičme. Ovo može biti znak upozorenja na osteoporozu, pogotovo kod žena, dok je kod muškaraca gubita visine nekada znak i bolesti srca.

Kako se menjaju lice i zubi

Kako stari telo – stari i lice. Verovalo se da do starenja lica dovode gubitak mišićnog tonusa i gravitacija, ali nova istraživanja pokazuju da se smanjuju kosti lica, usisavajući kožu i okolne mišiće.

Vilica je najsklonija smanjenju, zato što se gubitkom zuba smanjuje i kost koja ga podržava. Žene gube strukturu kostiju lica u ranim četrdesetim, dok se isto dešava muškarcima čak 10 do 15 godina kasnije. Ovaj proces se može usporiti dobrom higijenom usne duplje, odnosno zuba, tako što će se sprečiti ili odložiti njihov gubitak.

Koža lica, kao i tela, takođe stari. S godinama se u njenim ćelijama smanjuju kolagen i elastin, zbog čega ona gubi elastičnost i čvrstinu. Opušta se, gubi sjaj, postaje rastegljiva i suva jer gubi sposobnost da nadoknađuje vlagu.

Promene su prirodno najuočljivije na licu, gde se smanjuju potkožne masne naslage, ali i zbog toga što neprestane kontrakcije mišića dovode do pojave bora na čelu, oko usta i očiju. Starenje kože se svakako ne može sprečiti, ali se brojnim kozmetičkim tretmanima može usporiti.

Starenje ne zaobilazi ni kosu, koja postaje krta, menja strukturu, proređuje se, sedi i gubi sjaj. Razlog proređivanja kose je to što vlasi sve više opadaju, a sve se manje obnavljaju.

Odgovarajuća dijeta u skladu sa godinama

Koliko god da se telo i njegov oblik menjaju tokom godina, višak kilograma je nešto što, u manjoj ili većoj meri, muči sve uzraste. Međutim, nije podjednako lako (ili teško) rešiti se ovog problema kada ste u dvadesetim godinama i kada ste stariji.

Sa godinama metabolizam usporava, pa je potrebno voditi i više računa o ishrani, kao i fizičkoj aktivnosti. Ukoliko primenjujete dijetu koja ne odgovara Vašim godinama, vrlo je moguće da nećete imati rezultate. Saznajte u nastavku šta je preporučljivo za Vaše godine.

Dijeta u dvadesetim

Ukoliko imate između 20 i 29 godina, najbolje ćete smršati uz voće, tačnije voćnu dijetu. Pektin, voćna kiselina i kalijum koji se nalaze u voću odlično sagorevaju kalorije, i ujedno poboljšavaju metabolizam i varenje. Ovu dijetu ne treba držati duže od 3 dana, a taj period je dovoljan da uz uobičajenu aktivnost skinete do 3 kilograma. Evo primera ove dijete.

Doručak:

• 1 jabuka
• kaša od jedne kašike ovsenih pahuljica preko noći potopljenih u jogurt sa malo mlečne masti

Užina:

• 1 jabuka

Ručak:

Isecite jednu jabuku na listove, dodajte 2 pune kašike spanaća koji ste prethodno parili 2 minuta i sve to prelijte sosom od jednog malomasnog jogurta, jedne kašičice maslinovog ulja, jedne kašičice prirodnog sirćeta od jabuka i jedne kašičice vode.

Užina:

• 1 jabuka
• 3 oraha

Večera:

Isecite jednu jabuku na kockice, iscedite preko nje limun, a zatim dodajte 125 g izmrvljenog nemasnog sira.

Dijeta u tridesetim

Metabolizam nakon tridesete usporava, što znači da bi trebalo smanjiti unos kalorija i da preskakanje fizičke aktivnosti više nije opcija. Ne pribegavajte brzim dijetama jer je veća mogućnost da Vam koža olabavi. U ovim godinama najbolje je držati dijete kojima ćete gubiti 2-3 kilograma mesečno, ali na kvalitetan način.

Doručak:

Pomešajte po kašiku ovsene kaše i kornfleksa, dodajte nemasno mleko i 1 rendanu šargarepu.

Užina:

• 1 krastavac

Ručak:

2 kuvana krompira (sa ljuskom) uz veću količinu salate od povrća (možete koristiti bilo koje povrće)

Užina:

• 1 crvena slatka paprika

Večera:

• salata od povrća
• 1 parče ražanog hleba

Dijeta u četrdesetim

Problem sa težinom je veoma čest kod ljudi nakon navršene četrdesete godine, a pogotovo kada su u pitanju žene. Mišićna masa se smanjuje, a zbog hormonskih promena dolazi do naglog uvećanja masnih naslaga.

U razdoblju između 40. i 49. godine života bi najveću količinu hrane trebalo da unosite tokom prvog dela dana, a u večernjim satima se preporučuje lagana večera. Riba i morski plodovi se posebno preporučuju. Zbog zadržavanja tečnosti, što je karakteristično za ovo životno doba, najbolji izbor je pirinčana dijeta.

Doručak:

Pirinač sa jednom nemasnim jogurtom i 1 kašičicom meda

Ručak:

Pirinač i 150 gr kuvane ribe ili piletine

Večera:

Pirinač sa parenim povrćem i jednom kašičicom biljnog ulja

So dovodi dozadržavanja tečnosti u telu, pa je bolje da izbegnete dodavanje. Možete dodati soja sos jer će to pomoći da ne doživite “napade gladi”.

Za užinu možete jesti voće ili 90 g nemasnog sira.

Dijeta u pedesetim

Između 50. i 59. godine potrebno je manje energije. Namirnica koja se posebno preporučuje je ananas koji je bogat enzimima i vitaminom C, jer pomaže varenju i enzimima razlaže masnoću. Pored ananasa, odlični razlagači masti su i kivi, jabukovo sirće i artičoke.

Doručak:

• 1 kriška ananasa i 90 g nemasnog mrvljenog sira

Ručak:

• polovina ananasa
• 90 g kuvane piletine, ribe ili nemasnog mesa.

Večera:

• jedna kriška ananasa
• 1 parče ražanog hleba sa jednim parčetom nemasnog sira

Fizička aktivnost – da li je manje bitna s godinama?

Mnogi fizičku aktivnost vezuju isključivo za pokušaje da ostanu vitki, a kako je kilaža manje bitna s godinama u najvećem broju slučajeva je zapostavljaju. Sudeći po istraživanjima koja su pokazala da ljudi čak i sa 90 godina mogu da stvore mišićnu masu, ovaj način razmišljanja je definitivno pogrešan.

Nakon četvrte decenije života preporučuje se dva do tri puta nedeljno umerenog treninga snage i tri do pet puta kardio treninga. U mnogobrojnim istraživanjima kod svih osoba (različitih godina od 60-90), povećana je mišićna masa čak i za samo 2-3 meseca vežbanja. Generalna preporuka je korišćenje opterećenja sa kojim se može bez preteranog cimanja raditi vežba od 12-15 ponavljanja u 2-3 serije.

Osobe koje su nakon pedesete godine života redovno fizički aktivne u proseku imaju 30 odsto veću zapreminu pluća, 20 odsto veću izdržljivost i jednaku mišićnu masu kao i duplo mlađe osobe koje ne treniraju.

Ovo su dobre strane starenja

Iako vam se možda čini da se Vaše telo i lice sa godinama samo menjaju na gore, starenje sa sobom nosi i neke benefite. Evo nekih od njih.

Veći kapacitet mozga

Iako ljudi s godinama postaju manje ili više zaboravni, nova istraživanja dokazuju da neke mentalne sposobnosti zaista jačaju u srednjem dobu. „Imamo mogućnost da učimo tokom celog našeg života,“ kažu doktori.

Neke studije su otkrile da tada počinjemo da koristimo obe strane mozga u obavljanju rutinskih zadataka, što je bolje za rešavanje problema. Ovo može da objasni zašto žene u svojim četrdesetim, pedesetim i šezdesetim godinama mogu da postignu bolje rezultate na testovima složenih kognitivnih sposobnosti.

Manje stresa

Ovo je možda i najveća korist starenja i recimo da je u vezi sa sticanjem iskustva i životne mudrosti. S godinama, raste samopouzdanje u vaše telo, vaše veze, karijeru i vaše životne izbore, što Vas lišava nepotrebnih stresnih situacija. Ovo ostavlja i više energije za ono što vam zaista znači na duševnom nivou.

Manje prehlada i dosadnih bolesti

Iako naše bake i deke muče mnoge bolesti koje, logično, dolaze sa starenjem, manja je verovatnoća da će ih pogoditi grip ili neka dosadna prehlada. Razlog tome leži u činjenici da tokom godina skladištimo sve više vrsta različitih antitela, koja su moćno sredstvo u sprečavanju ponovne infekcije.

Godine, dakle, ne donose samo negativne promene. Ipak, važno je da znate šta možete da očekujete od svog tela i da u skladu sa time menjate živote navike ili uvodite nove, kako bi ono što duže bilo u što boljoj formi.